Dokument na kojem su mesecima radili WWF, Ministarstvo održivog razvoja i turizma Crne Gore i IUCN Međunarodna unija za zaštitu prirode, Republika Albanija, Republika Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Republika Hrvatska, Kosovo*, BJR Makedonija, Republika Slovenija i Republika Srbija Događaj, koji je uz ministre i predstavnike nadležnih ministarstava iz regije u Budvi okupio i predstavnike Evropske komisije predvođene komesarom za životnu sredinu, gospodinom Janezom Potočnikom, službena je potvrda da zemlje Dinarskog luka rade na osnaživanju saradnje na području zaštite prirode i održivog razvoja. Osnivanje trilateralnih prekograničnih područja između Albanije, Crne Gore, Kosova* i Makedonije, kao i prva morska zaštićena područja u Crnoj Gori, tek su neke od odluka navedenih na današnjoj svečanosti nazvanoj "Big Win for Dinaric Arc" (velika pobeda za Dinarski luk).
"Regiju Dinarskog luka krasi bogatstvo prirodnog kapitala i WWF ju je identifikovao kao mesto od globalne važnosti za biološku raznolikost", rekao je generalni direktor WWF-a Džim Lipe na svečanosti u Budvi. "WWF čestita svim uključenim vladama na njihovom odabiru dugoročnih ciljeva povezanih s održivim razvojem umesto opredeljivanja za kratkoročne ekonomske koristi."
U narednih pet godina ministarstva su se obavezala zajedno raditi na jačanju procesa planiranja u zaštiti prirode, kao i proceniti ekonomsku vrednost svog prirodnog bogatstva, uključivanjem ciljeva zaštite prirode u planove za ekonomski razvoj za ribarstvo, šumarstvo, poljoprivredu, energiju, prostorno planiranje i međusektorsku suradnju. Jedan od ciljeva je i pronaći model za održivo finansiranje zaštićenih područja u regiji. To uključuje i planove za izgradnju održivog turizma u tim područjima kroz narednih pet godina.
“Priroda ne poznaje nacionalne granice – cilj IUCN-a je da isti princip prate planovi zaštite prirode i razvoj politika u regiji”, istaknuo je Boris Erg, direktor IUCN Programske kancelarije za jugoistočnu Europu. “U tom smislu, ovaj događaj je značajan korak ka jačanju institucionalne saradnje i stvaranju regionalne platforme koja će pomoći usaglašavanju standarda u zaštiti prirode. Jačanje regionalne saradnje nadležnih institucija temelj je dugoročne zaštite živog sveta i održivog korišćenja prirodnih resursa”.
Dinarski luk najbogatije je područje vodom na Sredozemlju te "krije" najveću evropsku prašumu i zdrave populacije velikih zveri poput medveda, risa ili vuka. Regija se ponosi drugim najdubljim kanjonom na svetu a dom je i za više od 5,000 jedinstvenih vrsta.
"WWF je ponosan zbog podrške zemljama regije Dinarskog luka u razvoju mreže gotovo 80 zaštićenih područja, poznatije pod nazivom Parkovi Dinarskog luka", rekao je direktor WWF Mediteran Paolo Lombardi. "Ta prekogranična saradnja prva je ovoga tipa u regiji i trebalo bi da omogući razvoj održivog turizma u Dinarskom luku".
{plusone}
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.