“Cilj ovog poduhvata je uvođenje primarne separacije otpada u ariljskim domaćinstvima, ali i proširenje teritorije na kojoj će se vršiti prikupljanje reciklažnog otpada. Ovaj projekat smo realizovali zahvaljujući donaciji Švedske razvojne agencije, koja podrazumeva podršku za kupovinu 2.700 kanti za individualna domaćinstva, 80 kontejnera i dva kamiona od kojih će jedan biti isključivo za reciklažni otpad koje će građani odvajati”, rekao je predsednik opštine Arilje, Milan Nikolić.
Prema rečima sekretara Švedske Ambasade, Tomasa Nistroma ovaj poduhvat u ariljskoj opštini predstavlja sastavni deo regionalne deponije Duboko i dodao da Švedska strategija saradnje sa Srbijom, koja traje do 2020. godine, ima životnu sredinu kao jednu od tri prioritetna područja.
"Arilje, kao deo regiona za upravljanje otpadom Duboko, ima obrazovano stanovništvo sa jakim poslovnim interesom sa jedne strane, a sa druge srpskoj Vladi, Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine je potrebno planiranje investicija u ovoj oblasti“, istakao je Per-Olof Olofson, šef IMG kancelarije u Beogradu obrazlažući razloge za izbor ove opštine za početak projekta.
Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Stana Božović naglasila je da će Vlada Srbije i resorno Ministarstvo pružiti pomoć i podršku sa ciljem da dostignu standardi EU u oblasti zaštite životne sredine kroz usklađivanjem srpskog sa evropskim zakonodavstvom do 2018 godine.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.