Genetski modifikovane biljke rastu iz semena koje je napravljeno tako da bude otporno na insecticide i herbicide, imaju dodate nutritivne vrednosti ili povećavaju prinose, čime doprinose poboljšanju u snabdevanju hranom na globalnom nivou. Najveći deo kukuruza, soje i pamuka, koji se gaji u SAD danas je genetski modifikovan. Međutim, genetski modifikovani organizmi mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema i naneti štetu životnoj sredini.
Upotreba genetski modifikovane hrane poslednjih godina je predmet sve intenzivnije debate i pobornici zdravog života traže da se uvede obavezno obeležavanje na etiketama genetski modifikovanih proizvoda.
Danas Monsanto ima 18.000 zaposlenih, a godišnji promet se meri u milijardama dolara. Globalni protest protiv Monsanta izbio je jer ova velika korporacija prodaje GMO seme, iako postoje nedoumice u pogledu njegove sigurnosti po ljudsko zdravlje.
Pored toga, ova kompanija više puta naplaćuje seme koje proda. Ako poljoprivrednik želi da posadi seme sačuvano od prethodne žetve, mora da plati korporaciji naknadu za patentna prava, čime su brojni poljoprivrednici dovedeni do ruba propasti.
Istraživanja su pokazala da genetski modificirana hrana nije bezazlena, već ima potencijal da prouzrokuje ozbiljne zdravstvene tegobe kao što su zloćudni tumori, neplodnost, poremećaji imuniteta, alergije i urođene mane.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.