Učešće na skupu je uzelo preko 30 predstavnika naučnih i stručnih institucija, organizacija i fondacija, upravljača zaštićenih područja i eksperata, iz velikog broja zemalja Evrope, Azije, Afrike i Australije.
Srbiju je na skupu predstavljao dr Slobodan Puzović iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode koji je izložio prezentaciju pod nazivom „Status of Glossy Ibis in Serbia and central Balkan countries“. Sponzorsku podršku učešću na skupu pružili su Francuska fondacija „Tour du Valat“ i Biološki institut iz Sevilje (Estacion Biologica de Donana). Osnovni cilj ovog međunarodnog skupa bio je jačanje transkontinentalnih veza stručnih i naučnih organizacija i institucija, u cilju boljeg sagledavanja populacione dinamike, protoka gena, selekcije staništa za reprodukciju, odmor, ishranu, migraciju i zimovanje, kao i zaštite ove veoma osetljive vrste.
Eksperti iz pojedinih zemalja izložili su postojeća znanja o crnom ibisu-ražnju sa svojih teritorija, sa posebnim osvrtom na nekadašnje i savremeno stanje, trendove, ugroženost i preduzete-planirane mere zaštite i aktivnosti vezane za monitoring, posebno za markiranje jedinki i uzimanje uzoraka za genetske i druge analize. Većina izlagača je istakla da je u poslednje dve decenije došlo do značajnog rasta popualacije ove vrste u zemljama zapadnog Mediterana (Španija, Francuska, Italija, Maroko, Alžir), ali i smanjenja u zemljana istočne Evrope i Mediterana (Srbija, Hrvatska, Rumunija, Turska, Azerbejdžan). Jedan od ključnih razloga za povećanje populacije je unapređenje uslova za ishranu (ogromna prostranstva pod poljima riže) kao i uticaj klimarskih promena zbog čega mnoge jedinke ne preduzimaju seobu sa svojih gnezdilišta u zapadnom Mediteranu, dok su razlozi opadanja brojnosti na istoku Evrope povezani sa nastavkom uništavanja (nestajanja) prikladnih vodenih staništa za gnežđenje i ishranu, nelegalan odstrel i uznemiravanje, posebno na ribnjacima.
Posebnu pažnju učesnika skupa pobudilo je izlaganje vezano za stanje u Srbiji i aktivnosti na Obedskoj bari u poslednje dve decenije u okviru programa „Povratak Ibisa“ koji zajednički realizuju Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Mladi istraživači Srbije, JP „Vojvodinašume“, Opština Pećinci i brojni drugi partneri. Na skupu je konstatovano da su aktivne mere zaštite i unapređenja prirodnih vodenih, barskih i livadskih staništa pogodnih za gnežđenje i ishranu crnog ibisa-ražnja, preduzete na Obedskoj bari, jedinstvene u širem montekstu i da pokazuju da je moguće ponovo uspostaviti nestalu lokalnu populaciju, čak i kada u okruženju nema ljudskom rukom kreiranih i održavanih povoljnih staništa za ishranu (ribnjaci, polja riže, akumulacije, solane, itd).
Kao neophodnost uspostavljanja tešnje saradnje na evropskom i širem nivou, posebno je na skupu naveden slučaj crnog ibisa-ražnja, koji je kao mladunac prstenovan-markiran u Nacionalnom parku „Donjana“ u močvari sa tamariksom uz obalu Gvadalkivira 20. maja 2011, da bi ista jedinka bila fotografisana od strane Ištvana Hama u mešovitoj koloniji kod Dubovca uz Dunav, u okviru Specijalnog rezervata prirode „Deliblatska peščara“, gde se gnezdila 2013. godine.
U završnom delu skupa u Španiji, posebno se razgovaralo o formiranju zajedničke međunarodne grupe za crnog ibisa-ražnja, koja bi bila koordinisana od strane stručnih organizacija iz Španije i Francuske i uz podršku IUCN specijalističkih grupa. Dogovoreno je da se unapredi monitoring na nacionalnom nivou kroz redovno praćenje stanja i promena u kolonijama ove vrste, kao i da se pojača rad na markiranju jedinki i uzimanju uzoraka (pera, itd) za genetske analize. Posebno je naglašeno da treba štititi preostala povoljna staništa za reprodukciju, odmor, ishranu i migraciju i gde god je to moguće formirati nova ili revitalizovati uništena-degradirana. Od Srbije se u tom kontekstu očekuje aktivno učešće u radnoj grupi i nastavak aktivnosti na postojećim i potencijalnim gnezdilištima vrste na Obedskoj bari, u Potamišju, Podunavlju i Potisju.
izvor: Pokrajinsi zavod za zaštitu prirode
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.