Grčki ministar Famelos izjavio je da „od danas počinjemo čvrstu saradnju prijatelja“ i dodao da će „vrata te saradnje biti otvorena i za druge “. On je prihvatio poziv da do kraja godine dođe u Srbiju, predvodeći političko-poslovnu delegaciju u kojoj će biti dvadeset grčkih kompanija koje posluju u oblasti životne sredine. Tom prilikom biće potpisan i memorandum o saradnji dva ministarstva.
Ministar Trivan je istakao da „počinjemo regionalnu saradnju upravo iz Grčke, jer nas za nju vežu duboki prijateljski odnosi“. On je naglasio da će Srbija u predstojećem periodu pokrenuti niz ekoloških inicijativa u regionu i da će imati podršku Grčke u tome. „Imamo snažnu podršku Grčke i u evropskim integracijama Srbije, posebno u pregovorima o poglavlju 27, u čemu će nam grčka iskustva biti dragocena“, rekao je ministar Trivan.
Grčki ministar zadužen za podsticaje u poljoprivredi Janis Cironis rekao je da zbog velikog i dugotrajnog prijateljstva srpskog i grčkog naroda saradnja dve zemlje ne može imati granice. On je naglasio da životna sredina nije trošak, nego investicija koja može da otvori mnoga radna mesta u obe zemlje.
U susretima ministra Trivana sa grčkim kolegama dominirale su teme iz oblasti otpada, otpadnih voda, klimatskih promena, bujica, suša, požara. „Jedno od najsnažnijih oružja za borbu protiv klimatskih promena u Srbiji biće pošumljavanje, koje ćemo sada kao ministarstvo podržavati sa republičkog nivoa, kao što je to ranije rađeno u Beogradu sa nivoa Sekretarijata za zaštitu životne sredine“, podvukao je ministar Trivan.
On je poručio da Srbija doživljava Grčku kao izuzetnog prijatelja. „Zahvalili smo na podršci jedinstvu naše zemlje sa Kosovom i Metohijom kao neodvojivim delom Srbije, na nepriznavanju Kosova kao samostalne države i protivljenju Grčke da takvo Kosovo postane član UNESKO“, istakao je ministar Trivan.
Ministar Trivan nastaviće posetu Atini razgovorima sa predstavnicima Parlamenta Grčke.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.