Vojvodina će do sredine 2014. godine dobiti novu Strategiju razvoja banjskog turizma. Ovo je krajnji cilj projekta COOLING CUBES, vrednog više od 100 hiljada evra, finansiranog iz sredstava EU kroz program prekogranične saradnje Srbije i Mađarske, koji se realizuje tokom 16 meseci (počeo je u martu 2013., a završiće se 30. juna 2014. godine). Nosilac projekta je Univerzitet iz Segedina. Partneri su Regionalna razvojna agencija Bačka, opština Morahalom i opština Ada i Razvojna agencija opštine Temerin.

Glavni rezultat ovog projekta biće izrađena strategija razvoja banjskog turizma za banje koje se nalaze u okolini koridora 10, na glavnom putu Budimpešta – Beograd. Značajan rezultat ovog projekta su izrađene situacione analize banja na teritoriji Bačke, kao i na teritoriji Mađarske, a koje su bile odabrane za učešće u ovom projektu.

Sanju Gavrilović, asistenta direktora Regionalne razvojne agencije Bačka, na radnom sastanku održanom u sredu, 16. aprila 2014. godine, u novosadskom hotelu „Prezident“, zamolili smo da nam nešto više kaže o samom projektu COOLING CUBES?

U ovaj projekat je uključeno oko dvadesetak banja, s tim da na teritoriji Bačke nemamo tako definisane banje kao što su banje na teritoriji Mađarske. One banje za koje smo mi bili zaduženi, kao Regionalna agencija Bačka, su Jodna banja Novi Sad, Jodna banja u Bečeju, Slankamen, i na početku samog projekta imali smo neka ispitivanja situacije u opštini Titel i u MZ Kisač. S tim u vezi smo radili situacionu analizu Jodne banje u Bečeju, dobili određene rezultate i ona je jedan deo te tzv. velike strategije koja će biti urađena na kraju projekta.

Kada se očekuje strategija banjskog turizma i koji će uticaj imati na razvoj banjskog turizma?

Što se tiče strategije, ona je pre svega dobar početni korak da se vidi gde se uopšte nalazimo u celoj priči banjskog turizma, na koju stranu treba da idemo, šta je ono što posedujemo i na čemu treba da radimo. Strategija se očekuje do kraja juna, do kraja projekta, i za nju će biti zadužen Univerzitet iz Segedina kao nosilac projekta, a iskreno se nadam da će taj dokument biti odskočna daska, pre svega za razvoj banjskog turizma, gde imamo dosta potenicijala, stručni zdravstveni kadar, što je velika razlika u odnosu na banje na teritoriji Mađarske. U banjama Mađarske pretežno rade ljudi vezani za turizam, dok kod nas radi stručno zdravstveno osoblje koje može ispratiti sve tretmane koji se u banjama sprovode. Pored toga što ćemo imati tako jedan važan dokument, bitno je što smo uspostavili konktakte sa relevantnim ljudima i institucijama i sa jedne i sa druge strane, jer smo tokom svih ovih meseci rada na projektu, ukazivali na značaj baš tog dela razvoja turizma, banjskog i zdravstvenog. Mislim da do danas niko nije radio na potenciranju te vrste turizma, pre svega na teritoriji Bačke i pograničnog dela Mađarske.

Bili ste nedavno u poseti mađarskim banjama, kakva su iskustva, u čemu je tajna uspešnosti njihovog banjskog turizma u odnosu na naš?

Situacija u Srbiji i Mađarskoj što se tiče banjskog turizma je potpuno različita. Ono što bismo mogli od njih da prekopiramo je način na koji su dostigli taj nivo organizovanosti. Možda bismo mogli da učimo i na njihovim greškama koje su imali tokom uspostavljanja tog sistema, da ih ne ponovimo. Mi možemo od njih da naučimo kako su došli do sredstava, šta je sve bilo potrebno za razvoj njihovih banja. Ono što je naš veliki potencijal je da mi imamo resurse, imamo kvalitet termalnih voda, imamo obučen zdravstveni kadar koji radi sa pacijantima, ali nam nedostaje organizacija, dovoljno sredstava da bismo organizovali banju onako kako su to uradili naši partneri iz Mađarske. U poslednjih pola godine primetni su i značajni trendovi u tom smeru i kod nas u Vojvodini, gde je Vlada AP Vojvodine uložila značajna finansijska sredstva za unapređenje rada i podizanje kvaliteta usluga u Banji Termal u Vrdniku. Ove aktivnosti sprovodi Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju.

Da li je greška u nepostojanju javno-privatnog partnerstva ili su u pitanju naše poslovne navike?

Greška je pre svega u neiskorištenosti potencijala koje trenutno imamo, možda nešto što smo trebali ranije prepoznati i što smo trebali sitnim koracima ostvariti, da bismo došli do broja prodatih karata koje na primer ima banja Morahalom. Treba da kažemo da imamo razvijen npr. zdravstveni turizam, da promoviše te mogućnosti na tržištima Rusije, Kine, Bliskog istoka, da banje pružaju bogate sadržaje gostima koji je posete. Možda će šansa za povećanje kvaliteta usluga naših banja biti kroz formiranje Destinacijske menadžment kompanije na čijem uspostavljanju radim0 trenutno u Regionalnoj razvojnoj agenciji Bačka.

Statističari kažu da u Vojvodini imamo 1200 manifestacija, od kojih su neke i sa više destina hiljada posetilaca. Da li je to šansa i za ovu vrstu turizma i kako to sve uvezati?

Pre svega lokalne samouprave treba da prepoznaju značaj ovakivih manifestacije i ne treba da štede resurse kako bi razvili brend manifetacija koje organizuju. Mi u Vojvodini imamo nekoliko lokalnih manifestacija čiji značaj odavno prevazilazi lokalni karakter i one se sada već mogu smatrati regionalnim manifestacija, poput Festivala Tamburice u Deronjama, Kobasicijade u Turiji, Velikogospojinskih dana u Novom Bečeju i dr. U sve ove aktivnosti treba uključiti i lokalnu privredu, preduzetnike, mala i srednja preduzeća, vlasnike smeštaja, kafića, restorana. Svi zajedno oni mogu da povećaju kvalitet usluge turistima koji će doći i potrošiti svoje pare, jer suština svih ovakiv aktivnosti treba da bude stvaranje profita lokalne privrede, novo zapošljavanje ljudi i lokalni ekonomski razvoj sredine u kojima se održavaju ovakve manifestacije. Regionalna razvojna agencija Bačka pruža podršku organizatorima ovakvih vrsta manifestacija i veoma često ih pozivamo na naše radionice. Predstavnici turističkih organizacija, Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, klastera, sve su to naši prirodni partneri sa kojima veoma blisko sarađujemo, okupljamo na jednom mestu, baš kao i danas na konferenciji, da kažu šta misle o celoj ovoj priči, a sve to će biti sažeto u strategiji koju svi učesnici u projektu sa nestrpljenjem očekuju - zaključila je Sanja Gavrilović.