Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES – Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora), reguliše međunarodni promet i trgovinu preko 35.000 ugroženih vrsta vrsta biljaka i životinja, uključujući njihove delove i derivate. Ovaj međunarodni ugovor je ratifikovalo 180 država, uključujući i Republiku Srbiju. CITES konvencija obavezuje države potpisnice da kroz nacionalne propise bliže regulišu određene aspekte vezane za osnovni tekst Konvencije, poput sankcionisanja prestupa. Ova konvencije je jedan od retkih međunarodnih ugovora koji ima mehanizam sankcionisanja država potpisnica ukoliko ne poštuju njene odredbe.
Ukupan godišnji obrt novca u svetskoj trgovini zaštićenim divljim vrstama, njihovim delovima i derivatima procenjuje se na oko 160 milijardi američkih dolara. Po procenama Međunarodne kriminalističke policijske organizacije - Interpol, godišnja vrednost ilegalne trgovine primercima zaštićenim divljih vrsta na globalnom nivou iznosi od 7 do 10 milijardi američkih dolara, što ovaj vid nezakonite aktivnosti svrstava je među privih pet nezakonitih aktivnosti na globalnom nivou po profitabilnosti.
Nekontrolisano, odnosno neodrživo korišćenje i sakupljanje divlje flore i faune predstavlja drugi po značaju faktor ugrožavanja prirodnih resursa, odmah posle menjanja ili uništavanja staništa. Nezakonit izlov ili sakupljanje i trgovina negativno utiču na brojnost populacija biljaka i životinja u prirodi, do te mere da mogu dovesti do potpunog istrebljenja određenih vrsta.
Glavna područja iz kojih se divljim životinjama ili delovima njihovih tela snabdeva nelegalno svetsko tržište jesu podsaharska Afrika i jugoistočna Azija. Glavni faktori koji utiču na pojavu ilegalne trgovine zaštićenim vrstama u gore navedenim i drugim sličnim područjima jesu prirodna rasprostranjenost velikog broja retkih i zaštićenih vrsta, nespremnost nadležnih organa za sprovođenje CITES konvencije i adekvatno sankcionisanje prestupa i opšta loša ekonomska situacija. Sa druge strane, glavni faktor koji ima znatan uticaj na ilegalnu trgovinu ugroženim vrstama na globalnom nivou jeste veliko tržište potrošača ili kupaca, pre svega u Evropskoj uniji, Sjedinjenim Američkim državama i Kini.
Visok stepen biološke raznovrsnost i sam geografski položaj Republike Srbije čini je jednom od važnih država za krijumčarenje divljih vrsta flore i faune u ovom delu Evrope. Srbija se nalazi na glavnom koridoru za kretanje robe u jugoistočnoj Evropi, graniči se osam država od kojih četiri čine direktnu vezu sa jedinsvenim tržištem od preko 503 miliona ljudi u Evropskoj uniji. Republika Srbija je država porekla pojedinih zaštićenih vrsta koje su predmet ilegalne trgovine, državu tranzita za veliki broj divljih vrsta, ali i državu konačnog odredišta za određene vrste u zavisnosti od potražnje.
Potvrđivanjem CITES konvencije 2001. godine, Republika Srbija je preuzela obaveze iz ovog međunarodnog ugovora koje podrazumevaju odgovornost i angažovanje nadležnih organa u borbi protiv ilegalne trgovine primercima ugroženih vrsta divlje flore i faune. Rezultati jačanja kapaciteta nadzornih organa za sprovođenje CITES konvencije i relevantnih nacionalnih propisa vidljivi su kroz povećanog broja sprečenih pokušaja krijumčarenja, odnosno sankcionisanja nezakonitih radnji sa zaštićenim divljim vrstama. U prošloj godini sprečen je veći broj pokušaja krijumčarenja živih primeraka zaštićenih vrsta, njihovih delova i derivata, dok je istovremeno zabeležen i porast u broju drugih nezakonitih aktivnosti vezanih za ugrožene divlje vrste, poput trovanja većeg broja ptica na severu Srbije i krivolova ženke mrkog medveda na jugu zemlje.
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine ovim kratkim saopštenjem za medije obeležava Svetski dan divljih vrsta flore i faune i nastavlja da u saradnji sa srodnim službama u zemlji i inostranstvu daje svoj doprinos zajedničkim naporima da se očuva biološka raznovrsnost na globalnom nivou.
Više informacija vezano za Svetski dan divlje flore i faune možete preuzeti sa zvanične internet prezentacije Ujedinjenih nacija posvećene ovom datumu: www.wildlifeday.org i www.cites.org
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.