Finansijsku podršku ovom programu pružili su Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).
"Mislim da se Dunav danas jos uvek ne koristi dovoljno, trebalo bi ga koristiti za stvaranje prihoda od turizma. U beogradskoj luci ne vidimo puno brodova kruzera. Oni plove samo do Budimpešte. Trebalo bi ga koristiti i za transport robe jer je sa stanovišta životne sredine bolje koristiti rečni transport nego puteve"- izjavio je Hajnc Vilhem, ambasador Savezne Republike Nemačke u Republici Srbiji.
Dunav sa svojih 2800 km dužine, deset zemalja kroz koje protiče, prirodnim lepotama i nacionalnim parkovima, može mnogo da ponudi potencijalnim turistima.
Dunavski centar za kompetenciju predstavlja mrežu više od 70 turističkih aktera iz celog Dunavskog regiona, koja poboljšava međunarodnu saradnju i promoviše turizam. Na osnovu poziva za podnošenje projekata koji je ovaj centar otvorio u martu 2014. godine, sledećih godinu dana, kroz sedam pobedničkih projekata biće omogućeno bolje korišćenje potencijala biodiverziteta u turističkoj ponudi srednjeg i donjeg podunavlja.
Fokus programa „Turizam i biodiverzitet“ bio je na poboljšanju i stvaranju održivih eko-turističkih proizvoda. Pobednički projekti omogućiće konkretne investicije kao što su nabavka opreme za turističke proizvode u oblasti aktivnog turizma. Jedan od projekata je „Otkrivanje Đerdapa u saglasju sa prirodom“, Nacionalnog parka Đerdap.
"Pokušavamo da sačuvamo „lotku“ - tradicionalni ribarski brod, koju nažalost, ribari više ne koriste, jer danas više koriste motorne plastične brodove. Jedan od simbola Delte Dunava nestaje. Mi pokušavamo da ovaj tradicionalni brod pretvorimo u turistički brod. A ribari su sigurno najbolji turistički vodiči koje možete da nađete u Delti Dunava" - izjavio je Teodor Frolu iz rumunskog udruženja „Ivan Patzaichin – Mila 23“.
Dunavski centar za kompetenciju pokrenuo je i internet platformu, „ www.danube.travel “, koja je veliki izvor informacija i ideja za putovanja na Dunavu. Ova reka koja je je kroz istoriju čovečanstva uglavnom predstavljala granicu, danas je sigurno prirodni resurs koji umesto da razdvaja, svakako spaja ljude.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.