Komitet je prihvatio niz izmena u odnosu na prvobitni nacrt Evropskog saveta, koji je, prema mišljenju poslanika, davao previše slobode multinacionalnim kompanijama koje proizvode genetski modifikovanu hranu. Članice EU imaju različit odnos prema genetski modifikovanoj hrani. Na primer, genetski izmenjeni kukuruz čini jednu petinu useva u Španiji, dok Nemačka , Francuska i Švajcarska strogo zabranjuju proizvodnju ovih useva. U svetu, Kina je, uz Ameriku, Brazil, Argentinu i Indiju, najveći prozvođač GMO.
Činjenica je da biotehničke kompanije agresivno promovišu gajenje genetski modifikovanih useva, iako njihov uticaj na okolinu još nije sasvim ispitan. Za njihovu zabranu postoje ekonomski, privredni i zdravstveni argumenti a vodeći se principom predostrožnosti, potrebno je uzeti u obzir direktne, indirektne i kumulativne efekte ove hrane na ljudsko zdravlje i životnu sredinu.
Genetski modifikovani organizmi su oni u čije je gene umetnut DNK neke druge nesrodne vrste, koje u prirodi ne mogu da se ukrštaju, a za biljke, to znači umetanje gena neke životinje, kako bi bile otporne na štetočine i korov. Tamo gde rastu genetski modifikovani usevi, stvaraju se I superkorovi, za čije su uništavanje potrebna sve jača hemijska sredstva, što neosporno izaziva bolesti kod ljudi.
Za sada nema pravog načina i univerzalnog rešenja kako možete prepoznati genetski modifikovanu hranu ali treba znati da je ova hrana lepšeg izgleda, ujednačene veličine, sjajne boje, bez oštećenja, bez imalo truleži i ožiljaka. Zato, kada je to god moguće, povrće i voće kupujte na pijaci, od seljaka koji ih sami uzgajaju.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.