Uskoro nacionalni plan za upravljanje medicinskim otpadom

U Srbiji se godišnje stvori 10.000 tona medicinskog otpada, odnosno oko 5.000 tona infektivnog otpada.
Nacionalni plan su izradila ministarstva zdravlja i životne sredine a predlog plana, koji bi trebalo da unapredi važeći način zbrinjavanja medicinskog otpada, trenutno je u fazi usvajanja. Oko 100 zdravstvenih ustanova u Srbiji je od 2007. godine, kroz projekat tehničke podrške za upravljanje medicinskim otpadom, dobilo stabilizatore i drobilice za inertizaciju i stabilizaciju infektivnog medicinskog otpada, koji se potom odlaže na komunalne ili sanitarne deponije. Ova vrsta otpada organizovano se sakuplja i iz privatnih klinika, koje zbrinjavaju dva privatna operatera.

Po normativima struke trenutni način zbrinjavanja medicinskog otpada u Srbiji ipak nije usklađen sa praksom razvijenih zemalja gde se takav otpad spaljuje. Sterlizacija i drobljenje infektivnog otpada, koji se sprovode po zakonu i neškodljivi su za okolinu,su  ipak zastarela tehnologija koja je data u prelaznom periodu dok se ne izgrade spalionice.

Od 2015. do 2020. planira se mogućnost spaljivanja medicinskog otpada u spalionicama manjeg kapaciiteta. Iako nacionalnim planom za upravljanje medicinskim otpadom nije rečeno da se moraju izgraditi inseneratori 2015. godine, važno je da se prepozna neophodnost izgradnje spalionica manjeg kapaciteta.

ENERGETSKA EFIKASNOST

  • Energetska efikasnost kao strategija za budućnost
  • Stop krađi električne energije
  • Priroda u službi zdravlja - SB “Termal” u Vrdniku
  • Štedljive sijalice
  • Edukacija elektromontera u NORCEV-u
  • Pametne zgrade
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Rezultat povećane efikasnosti prilikom upotrebe energije su značajne uštede u finansijskom smislu, ali i kvalitetnija životna i radna sredina.
Istim principima vodi se i Privredno društvo “Elektrovojvodina”.

Opširnije
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа. Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.

Opširnije
Čovek je deo prirode i  neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.


Opširnije
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Opširnije
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.

Mogućnost permanentnog obrazovanja omogućava se formiranjem obrazovnih centara a jedan od takvih je Nastavno obrazovno rekreativni centar Elektrovojvodine - skraćeno NORCEV.

Opširnije

Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.

Opširnije