Deklaracija je izraz opredeljenja zemalja zapadnog Balkana da zajednički odgovore na sve veće klimatske izazove, i razvijaju saradnju u okviru regionalnih inicijativa i projekata u regionu zapadnog Balkana, u skladu sa postavljenim evropskim razvojnim ciljevima.
Potpisanom Deklaracijom potvrđeno je jačanje dalje saradnje na području zapadnog Balkana na primeni principa Sporazuma u Parizu i drugih mera u prilagođavanju klimatskim promenama, kao i združivanje snaga i preduzimanje zajedničkih akcija za zaštitu životne sredine u regionu.
Stepen zagrevanja na Zapadnom Balkanu brži je nego u nekim drugim delovima sveta. U poslednjih 60 godina prosečna temperatura u regionu porasla je za 1,2 stepena, a krajem veka očekuje se porast od četiri stepena –nnaglašeno je na konferenciji u Bonu, na kojoj je usvojena Deklaracija o ekološkom i klimatskom delovanju na Zapadnom Balkanu.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.