„Verujem da prirodne vrednosti reka Dunava, Drave i Mure imaju veliki potencijal da približe zemlje koje rezervat biosfere obuhvata, a čija zaštita zahteva veliku lokalnu podršku i angažovanje ljudi u svim zemljama u kojima se proteže rezervat. Rečni ekosistemi kojim će se upravljati na održiv način doprineće i ekonomskom razvoju regiona. Takođe, smatram da je, sada već tradicionalni, Veliki skok odlična inicijativa koja pruža ljudima nova saznanja o značaju reka, kao i da oživljava prirodnu vezu između nas i reka”, izjavila je Duška Dimović, direktorka WWF programa u Srbiji i podsetila da je duž Dunava u poslednjih 150 godina uništeno 80 odsto prirodnih vlažnih područja, kao biološki najproduktivnijih staništa. Posledice su višestruke, među njima su smanjenje populacija riba, narušavanje staništa koja naseljavaju brojne vrste biljaka i životinja, pogoršanje kvaliteta voda, kao i smanjenje površina vlažnih staništa koje su prirodni rezervoari i značajno ublažavaju uticaj poplavnih voda.
Poznat kao „evropski Amazon“, budući UNESCO prekogranični rezervat biosfere kojim će zajedno upravljati države Srbija, Mađarska, Hrvatska, Slovenija i Austrija, postaće prvo zaštićeno područje u svetu koje obuvata pet zemalja i najveće u Evropi. Na ovom području reke Mura, Drava i Dunav formiraju 700 kilometara dug zeleni pojas koji će se sastojati od preko 13 zaštićenih područja koja povezuju skoro milion hektara jednog od najvažnijih rečnih sistema u Evropi.
Dan „evropskog Amazona“ obeležava se od 2013. godine, a sam datum, 14. jul, izabran je u spomen na Martina Šnajdera Jakobija iz organizacije EuroNatur, začetnika ideje o prekograničnom rezervatu biosfere. Dan posvećen prirodi i ljudima budućeg UNESCO prekograničnog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“ obeležen je nizom edukativnih i sportskih aktivnosti u Somboru na Velikom bačkom kanalu, a najmlađi posetioci imali su priliku da učestvuju u edukativnim radionicama koje je WWF pripremio za njih.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.