Na konferenciji su predstavljeni i rezultati procene dobrobiti ekosistema u zaštićenim područjima koju je WWF u poslednje dve godine sproveo u 57 parkova regiona. Istaknuto je kako su najveći ekonomski iskoristivi resursi u zaštićenim područjima turizam, komercijalna upotreba vode, šume i zaposlenje. Rečeno je i kako je u regionu 16 zaštićenih područja u kojima su punionice vode, ali one ništa od prihoda ne vraćaju u park čiju kvalitetnu vodu koriste. Takođe, u 18 parkova su hidroelektrane. WWF je zaključio kako je voda značajan resurs u regionu koji se mora održivo koristiti. Turizam je prepoznat kao glavni izvor prihoda, ali treba paziti da ne bude masovni, nego održiv.
Na konferenciji je potpisana i Deklaracija o osnivanju buduće asocijacije "Parkovi Dinaridi" koja bi trebalo da bude osnovana u decembru u Crnoj Gori. Među zaštićenim područjima koja su potpisala Deklaraciju su i 4 područja iz Srbije: nacionalni parkovi Fruška Gora, Tara i Đerdap te Specijalni rezervat prirode Zasavica.
WWF već tri godine sprovodi projekt "Parkovi Dinarskog luka" kroz koji je stvorena mreža 82 zaštićena područja iz osam zemalja regiona - Albanije, BiH, Crne Gore, Hrvatske, Kosova*, Makedonije, Slovenije i Srbije. U sklopu tog projekta do sada su održane dve međunarodne konferencije u Banja Luci i Budvi, a na ovogodišnjoj na Brionima se okupilo 150 učesnika iz 13 evropskih zemalja koji su razgovarali na temu održivog turizma u zaštićenim područjima.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.