Ovaj dokument se potpisuje u okviru inicijative evropske fondacije EuroNatur i u saradnji sa Javnom ustanovom Park prirode „Lonjsko polje“ i Hrvatskim društvom za zaštitu ptica i prirode, kao deo projekta „Jačanje zaštite reke Save i njenih poplavnih površina, sa ciljem da se očuva biološka raznovrsnost u zaštićenim područjima duž reke Save.“
Deklaraciju su do sada potpisale brojne institucije koje su uključene u zaštitu prirode, a od predstavnika iz Srbije Javno preduzeće „Vojvodinašume“ (SRP „Obedska bara“), Pokret gorana Sremska Mitrovica (SRP „Zasavica“) i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode.
„Potpisivanjem ovog dokumenta preuzima se odgovornost za održivi razvoj Posavine, omogućava prekogranična saradnja i privlačenje sredstava iz evropskih fondova“, kazao je dr Slobodan Puzović.
Sekretar Puzović je precizirao da će se kroz rad mreže i partnera uključenih u program, obezbediti zaštita sliva reke Save, kao i očuvanje jedinstvene prirodne, kulturne i duhovne baštine u slivu te reke.
„Cilj nam je da kroz organizovanje zaštićenih područja u dolini reke Save obezbedimo kvalitetnu zaštitu i održivi razvoj lokalnih samouprava, ali i da kroz upravljanje zaštićenim područjima obezbedimo i očuvanje prirodnih plavnih zona - odbranu od poplava, kako to rade zapadne zemlje“, naveo je sekretar Puzović i dodao da se kroz očuvanje doline reke Save i njenih osnovnih prirodnih resursa obezbeđuje i kvalitetna odbrana od negativnih uticaja klimatskih promena.
Goran Gugić, portparol SavaParks mreže, podsetio je da su neki od partnera deklaraciju potpisali 2. februara 2015. godine u Zagrebu, na Međunarodni dan vodenih staništa.
„Reka Sava i njene pritoke zaslužuju poseban status u razmišljanju i planiranju. Kroz lanac zaštićenih područja od izvora reke Save do ušća, želimo da na ovu reku gledamo kao na celovit rečni ekosastav, i da pokušamo da očuvamo njegov integritet“, kazao je Goran Gugić i dodao da je specifičnost zaštićenih područja u savskom slivu, to što zaštita prirode nije nešto što ograničava, već je nešto što može da funkcioniše kao motor razvoja, posebno ruralnih područja.
Tereza Šiler (Theresa Schiller), ispred fondacije EuroNatur izjavila je predstavnicima medija da je ovde reč o zajedničkoj akciji, odnosno poduhvatu država koje se nalaze u slivu reke Save. Zato će ove zemlje, koje vezuje reka Sava, i ljudi koji u njima žive imati najviše koristi.
Pored pokrajinskog sekretara za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, deklaraciju su potpisali i predstavnici Turističke organizacije opštine Ruma, Javne ustanove za upravljanje zaštićenim prirodnim vrednostima Vukovarsko-sremske županije iz Vinkovaca, Vlade Republike Srpske i Nacionalnog parka „Triglav“ Bogomil Breznik.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.