Cilj akcije je skretanje pažnje na alternativne načine prevoza čime se značajno utiče na smanjenje emisije štetnih gasova, čuva zdravlje i životna sredina. Akcija je organizovana pod sloganom “Vozi manje, pešači više. Čuvaj životnu sredinu!"
Ovogodišnju kampanju "Evropa za zelenu Srbiju" kojom se obeležava Zelena nedelja i Evropska nedelja mobilnosti, organizuju Informacioni kutak Evropske unije Novi Sad i Delegacija Evropske unije u Srbiji u saradnji sa Gradskom upravom za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada.
Danas 70 posto građana EU veruje da zaštita životne sredine ima važnu ulogu za njihovu budućnost, a jučerašnja akcija zasigurno je uticala na svest Novosađana i građana Srbije kada je reč o očuvanju i zaštiti životne sredine. U Srbiji je od 2000. uloženo skoro 700 miliona evra u upravljanje životnom sredinom iz fondova Evropske unije.
- Svaki pojedinac može doprineti smanjenju zagađenja tako što će automobil ostaviti kod kuće i umesto toga prošetati ili voziti bicikl, naročito kada su u pitanju kratke relacije pri kojima je emisija štetnih gasova i najopasnija - rekla je juče prilikom postavljanja plana v.d. načelnica Gradske uprave za zaštitu životne sredine Tatjana Kašić. Ona je dodala da "treba pomenuti i saobraćajnu buku koja postaje sve veći problem, naročito u blizini škola i mesta na kojima radimo, a takođe, ništa manje važno i na mestima gde se odmaramo. A, šetnja je najzeleniji i najjeftiniji način putovanja. Odličan je oblik vežbanja, a nije previše naporna. Pokreće nas, donosi benefite zdravlju i igra važnu ulogu u kvalitetu naših života jer štiti i unapređuje životnu sredinu.”
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.