Svakodnevno smo svedoci nestajanja biljnih i životinjskih vrsta a među najugroženijima su svakako ptice. Ovo je Ludaško jezero. Smešteno na severu Vojvodine, zajedno sa Palićkim jezerom, Selevenjskim pustarama i Subotičkom peščarom predstavlja dom mnogim pticama. Mozaik poplavnih livada, šumaraka i stepskih staništa čini sa jezerom nedeljivu celinu, značajnu za život brojnih vrsta ptica.
Ludaško jezero značajno je gnezdilište ptica vodenih staništa, koje su veoma ugrožene usled sve raširenije pojave nestajanja i degradacije adekvatnih gnezdilišta. Među najugoženijim vrstama su grlice i prepelice. Sa ciljem zaštite ovih ptičijih vrsta, prošle godine pokrenut je projekat ZVUK PTICA koji vode tri organizacije civilnog društva: Udruženje građana „ARTRUST“, Udruženje ljubitelja prirode „RIPARIA“i Udruženje građana- kooperativa „AŠC”.
Projekat obuhvata naučnu-edukativnu-umetničku i aktivističkua saradnju koja svojom realizacijom objedinjuje lokalna civilna udruženja, građanstvo i vladin sektor. S obzirom da zaštita ptica nije popularna tema u našoj zemlji, bilo je neohodno osmisliti inovativan i multidisciplinarni način podizanja svesti građana o važnosti zaštite ptica. Zvuk ptica koristi se kao sempl, ritam ili melodija čijom improvizacijom se deca navode na jedan novi vid stvaralaštva - kroz muziku. Baza zvukova je iskorišćena za još jedan važan projekat, album eksperimentalne muzike inspirisan zvukom ptica, prvi takve vrste u Srbiji. Pored albuma, na sajtu se mogu naći igrice namenjene najmlađima, kao i onlajn peticija za trajni lovostaj na prepelice i grlice.
U novembru 2013. u Subotici je održana i zajednička konferencija nevladinog i javnog sektora o zaštiti ptica. Tokom Konferencije nastala je Palićka inicijativa za zaštitu ptica kojoj se do sada pridružilo više od 50 nevladinih organizacija. One zajednički žele da ukažu na problem narušavanja biodiverziteta Srbije, uz prioritetni cilj trajne obustave lova na grlice i prepelice.
Projekat Zvuk ptica se realizuje uz podršku programa SENSE koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC), a finansira ga Švedska agencija za medjunarodni razvoj i saradnju (SIDA). Zaštita životne sredine, odnos čoveka prema prirodi i njenim resursima spadaju u najvažnije teme koje imaju direktan uticaj na kvalitet našeg života. Zato je važno da se njima bave pojedinci, institucije, ali i udruženja građana koja svojim aktivnostima treba da doprinesu boljem upravljanju zaštitom životne sredine kao i njenoj održivosti.
{plusone}
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.