Projekat je trajao dve i po godine, finansirala ga je Evropska unija, uz sufinansiranje od strane Republike Srbije (ukupno 1.2 miliona evra).
Zamenica šefa Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Mateja Norčič Štamcar izjavila je da je zatvaranje tvining projekta korak u približavanju srpskog zakonodavstva pravnim tekovinama EU u ekologiji, što vodi bezbednijim zdravstvenim uslovima i zaštiti budućih generacija.
Ministar Goran Trivan zahvalio je partnerima iz Francuske na pomoći da se Tvining projekat uradi na najbolji mogući način. Objasnio je da on suštinski pomaže izradu Zakona o klimatskim promenama koji je jedan od najvažnijih zakona koji će biti donešen.
„Adaptacija na klimatske promene usloviće promene u svim sektorima. Nema sektora i društva koji neće morati da se prilagodi klimatskim promenama i utoliko je značaj ovog projekta neverovatan“, naglasio je Trivan.
„Ovo je jedan veoma važan korak napred za Srbiju u pogledu prilagođavanja ne samo u pogledu klimatskih promena nego i prilagođavanja evropskim standardima životne sredine. Iza ovog zakona koji će u dogledno vreme biti pred skupštinom, slediće čitav niz akata, naročito akcioni plan, koji će odrediti šta će tačno institucije, privreda i ostali morati da urade da bi dostigli one standarde koji će zakonom biti predviđeni. Bilo koji subjekt posle perioda prilagođavanja neće moći da prodaje svoje usluge ili proizvode bez da su u to ugrađeni osnovni ekološki principi, uključujući električnu energiju. Ovaj zakon jedan je od preduslova naše evropske integracija sa jedne strane i sa druge strane za prilagođavanje naše privrede međunarodnim privrednim i ekonomoskim okolnostima. Period koji je bio iza nas bio je priprema na ovo što dolazi i Ministarstvo će svima pomoći, pre svega privredi da se prilagodi onim uslovima koji će tek doći.“, izjavio je ministar Trivan.
Opšti cilj projekta bio je podrška Republici Srbiji u transponovanju i sprovođenju zakonodavstva EU u oblasti klimatskih promena kroz jačanje institucionalnih kapaciteta i poboljšanje infrastrukture izveštavanja, radi usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU u oblasti klimatskih promena i ispunjavanja obaveza prema zahtevima Sekretarijata UNFCCC. Glavni rezultati projekta su nacrt Zakona o klimatskim promenama i unapređeni administrativni i institucionalni kapaciteti Ministarstva zaštite životne sredine i Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.