Samo 58 odsto našeg stanovništva priključeno je na sistem javne kanalizacije, dok 50 odsto industrijskih postrojenja u našoj zemlji nema sisteme za prečišćavanje. Postojeći prečistači otpadnih voda su ili zastareli ili su nedovoljnog kapaciteta. Procenjeno je da je za uređenje sektora otpadnih voda u Srbiji potrebno investirati više od šest milijardi evra u narednih deset godina, kako bi se dostigli evropski standardi u ovoj oblasti.
Ovi podaci su izneti na današnjem međunarodnom forumu o korišćenju i tretmanu komunalnih i industrijskih otpadnih voda i oni ukazuju koliko je problem ozbiljan i zahtevan za rešavanje.
Forum je u Skupštini AP Vojvodine organizovao CEDEF (Central European Development Forum), pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Agencije za zaštitu životne sredine. Zemlja partner foruma je bila Izrael.
Predsednica UO CEDEF-a Jovanka Arsić-Karišić je naglasila da je CEDEF pokretanjem ove teme želeo da podstakne državu, lokalne samouprave i kompanije da se ozbiljno pozabave ovim pitanje. Posebno je važno upravljanje otpadnim vodama, koje može da postane i razvojna šansa privrede. Jovanka Arsić-Karišić je navela da se u razvijenijim zemljama prečišćena i tretirana otpadna voda ponovo koristi, u Holandiji i Japanu čak preko 90 odsto. Današnji forum zato se zove energetski forum. Njegov prvi deo je posvećen strategiji Srbije i korisnim iskustvima u oblasti upravljanja otpadom, a drugi primerima iz prakse lokalnih samouprava i o primeni naprednih tehnologija.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.