Reciklaža je sastavni deo koncepta cirkularne ekonomije, održivog razvoja i zelene ekonomije i jedno od najvažnijih pitanja u procesu pristupanja Srbije EU. Rešavanje problema adekvatnog upravljanja otpadom i reciklaže jedna je od najvažnijih obaveza Srbije.
„Maksimalni reciklažni potencijal u Srbiji još nije dostignut, a o tome najbolje govori podatak da se u Srbiji trenutno reciklira svega 15%, dok se u EU reciklira više od 50% otpada. Ovaj skup ima za cilj da ukaže na korisne aspekte reciklaže, kao jednog segmenta zelene ekonomije i održivog razvoja, koji doprinosi otvaranju zelenih radnih mesta, ekonomskom razvoju i unapređenju kvaliteta životne sredine” –izjavila je Jovanka Arsić-Karišić, predsednik UO CEDEF-a.
Nebojša Redžić, načelnik Odeljenja Nacionalnog registra izvora zagađivanja Agencije za zaštitu životne sredine RS je istakao da Agencija za zaštitu životne sredine na osnovu svojih ovlašćenja, u okviru Nacionalnog registra izvora zagađivanja, prikuplja podatke o upravljanju otpadom u Srbiji i intezivno prati šta se u ovoj oblasti dešava u Evropi i okruženju. „Za 10 godina se očekuje generisanje otpada 5-7 puta više nego danas što je povećanje koje sa današnjom tehnologijom, ali pre svega, svojim stavom i načinom razmišljanja o upravljanju otpadom nećemo moći da pratimo. U toku 2013. godine postrojenja za ponovno iskorišćenje otpada su preuzela 1.7 miliona tona otpada od čega je 100 hiljada tona opasnog otpada i 1.6 miliona tona neopasnog otpada”.
Ciklus javnih debata se sprovodi u organizaciji Centralno evropskog foruma za razvoj i Privredne komore Srbije, a pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike RS, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Agencije za zaštitu životne sredine RS i Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.