Na različite teme govorili su pokrajnski sekretar za zaštitu životne sredine dr Slobodan Puzović, prof. dr Boban Tomić, upravnik rezervata Zasavica Slobodan Simić i Đorđe Petrović, član udruženja „Josif Pančić". Veliki broj građana učestvovao je u diskusiji u kojoj su učestvovale i predstavnice EKOS- a, predsednica udruženja, Maja Mandić, potpredsednica, Olivera Kikanović, Ana Pavlović, licencirani turistički vodič, Nemanja Arsenović, ispred Evropskog centra za ekologiju, kao i stručni saradnik - Mihajlo Stanković.
Dr Slobodan Puzović, pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine govorio je na temu „Prirodnih vrednosti Cera i potrebama njegove zaštite“.
„Prirodu Cera istraživao sam poslednjih 30 godina. U poslednjih petnaest godina sam se borio da Cer dobije i odgovarajući nacionalni, međunarodni status u odnosu na prirodne vrednosti i evo sada ste vi svi tu i organizatori ovog skupa, nevladine organizacije, lokalna samouprava, koji želite da date jedan novi zamah u celoj ovoj inicijativi i ja sam ubeđen da ćemo uspeti.”, rekao je na samom početku.
Puzović je krajem 90-tih godina sa timom ljudi sakupio veliki broj podataka o prirodi i pticama Cera i od toga napravio veliku studiju koja je poslata u Kembridž, u Veliku Britaniju . Tamo je Cer prepoznat kao područje iz Srbije koje predstavlja značajno evropsko stanište ptica, što je nominovalo ovu planinu u uključivanje u nacionalnu ekološku mrežu.
Svoje znanje i želju da se Cer zaštiti, sa svima prisutnima, gostima i novinarima podelili i Đorđe Petrović, biolog, član Udruženja studenata biologije i ekologije “Josif Pančić” Univerziteta u Novom Sadu, kao i stručni saradnik- istraživač, Mihajlo Stanković.
Petrović je naveo je da je bogatstvo flore i faune planine Cer veće i od Fruške Gore i da je zbog toga zaštita neophodna, a Stanković je izjavio da planina Cer ima pećine i to veliki broj građana ne zna, a na Ceru se nalazi i jedna vrsta kantariona koja je jedino stanište pronašla na ovoj planini.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.