Stručnjaci ističu da je preko 600 miliona ljudi bilo izloženo radijaciji. I danas nuklearna elektrana u Černobilju predstavlja opasnost po zdravlje ljudi, kako u neposredno radijacijom pogođenom području Ukrajine, Belorusije, Rusije, tako i širom severne hemisfere.
Zeleni Srbije iskoristiće godišnjicu da ukažu na pogubnost korišćenja nuklearne energije. Narodni poslanik i predsednik Zelenih Srbije Ivan Karić će u ponedeljak uputiti zahtev za produženje dvadesetpetogodišnjeg moratorijuma, odnosno podneće predlog za usvajanje novog Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Republici Srbiji. Moratorijum je istekao krajem prošle godine. Ovakva zabrana omogućila bi odlučniji fokus donosioca odluka na obnovljive izvore energije.
Zeleni Srbije tvrde da nam je potreban energetski sistem koji može da se bori sa klimatskim promenama, zasnovan na obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. U Srbiji ne postoji naučni ni stručni kadar za izgradnju i rad ovakvih postrojenja, a morali bi i da uvozimo gorivo. Najveći problem je uticaj na životnu sredinu i zdravlje, jer nauka još uvek nije našla način za bezbedno odlaganje nuklearnog otpada. Od 50-ih godina XX veka identifikovano je preko 30 incidenata u nuklearnim elektranama što nam pokazuje da je ovakav način dobijanja energije vrlo nebezbedan.
Zalažemo se za prestanak širenja nuklearnih elektrana i za zatvaranje postojećih, a za širenje čistih, bezbednih, obnovljivih izvora energije. Nuklearna energija globalno već ima manji udeo nego obnovljivi izvori energije, a taj udeo će nastaviti da opada u narednim godinama. Nakon nesreće u Fukušimi usledio je novi talas gašenja nuklearnih elektrana. Zeleni su se širom sveta uvek borili – i nastaviće da se bore – energično protiv nuklearne energije, jer smatramo da je ona neprihvatljiv rizik po životnu sredinu i čovečanstvo, da je neisplativa i nepotrebna.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.