Izlaganje na temu ko–procesuiranja ispred Udruženja CIS otvorili su Dimitrije Knjeginjić, predsednik skupštine i Dejana Milinković, direktor udruženja. Oni su još jednom istakli da je ko–procesuiranje održivo rešenje za očuvanje prirodnih resursa i odgovorno upravljanje otpadom u Srbiji.
Kun Kopenhol (Koen Coppenholle), izvršni direktor Evropske asocijacije za cement (CEMBUREAU) predstavio je primere dobre prakse iz zemalja EU kako cementa industrija reciklažom materijala može doprineti ostvarenju nacionalnih ciljeva za reciklažu, kao i postignute rezultate ko-procesuiranja u EU28, 2014. godine, dok su Juraj Čiz (Juraj Ciz) predstavnik kompanije Ecorec i Džordž Tagarinski (George Tagarinski), menadžer za razvoj poslovanja kompanije Green Alternative Energy Assets, preneli praktična iskustva iz Slovačke i Bugarske, ukazujući na značaj ko-procesuiranja i njegovu ulogu u cirkularnoj ekonomiji.
Radmila Šerović, nečelnica Odeljenja za upravljanje otpadom pri Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine tokom predavanja govorila je o planovima razvoja nacinalne strategije upravljanja otpadom, ciljevima i ekonomskim instrumentima za njihovo ostvarivanje.
„Verujemo da će cementna industrija Srbije imati važnu ulogu u razvoju modernog upravljanja otpadom i biti prepoznata kao pouzdan partner u rešavanju lokalnih i regionalnih izazova upravljanja otpadom. Kao zemlja sa gotovo 3.600 deponija (i svakodnevnom prosečnom proizvodnjom od 0,87 kg otpada po glavi stanovnika), Srbiji je neophodno efikasno rešenje ovog problema. Proizvođači cementa u Srbiji danas ko–procesuiraju blizu 50.000 tona otpada godišnje kao izvor energije i oko 320.000 tona otpada kao zamenu za prirodne sirovine i spremni su, da poput razvijenih zemalja EU ponude rešenja za zbrinjavanje značajnih količina različitih vrsta otpada na siguran, bezbedan i kontrolisan način, bez negativnih posledica po životnu sredinu.“ istakla je Dejana Milinković, direktorka udruženja Cementna industrija Srbije, u okviru predavanja o ko–procesuiranju u Srbiji – doprinosima, budućim izazovima i opredeljenjim cementne industrije.
Upotreba alternativnih goriva i sirovina putem ko-procesuiranja u fabrikama cementa, donosi višestruku korist, kako samim cementarama tako i lokalnim zajednicama. Pored uštede prirodnih resursa, upotreba alternativnih goriva takođe smanjuje ulaganja u nova postrojenja za upravljanje otpadom, rešava probleme nedostatka prostora za deponovanje otpada, ali nudi i mogućnost otvaranja novih radnih mesta. Zbog toga, institucionalna podrška za unapređenje i razvoj ko-procesuiranja predstavlja važan korak ka ispunjenju ciljeva održivog razvoja, ne samo cementne industrije, već čitave privrede Srbije.
Sa raspoloživim proizvodnim kapacitetom od 3,6 miliona tona cementa godišnje, cementna industrija u Srbiji planira da do 2030. godine, poveća učešće alternitivnih goriva u procesu proizvodnje cementa, najmanje do 60%. Pоrеd tоgа, ova industriја ima mogućnosti da u istom periodu reciklira blizu 350.000 tоnа оtpаdnоg mаtеriјаlа godišnje.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.