Građani tri najveća grada u Srbiji, moći će da daju svoj doprinos akciji i priključe se organizovanim događajima – u Beogradu akcija će biti obeležena na platou ispred Skupštine grada na kojem će biti prikazana kreativna 3D projekcija o klimatskim promenama, dok će prisutni moći da uživaju i u nastupu gospel hora i ostalim propratnim aktivacijama, Nišlije će imati organizovan program u amfiteatru na keju, dok će se Novosađani okupiti na Trgu slobode, gde će nakon gašenja dekorativne rasvete nastupiti mladi muzičar Uroš Turkulov sa bendom, kao i plesači sa specijalnim performansom.
„Sat za našu planetu“ je globalna kampanja u koju se uključuju pojedinci, organizacije, institucije i kompanije sa ciljem da pošalju snažnu poruku da je moguće nešto preduzeti po pitanju ublažavanja posledica klimatskih promena i da je moguće promeniti svoje svakodnevne navike za dobrobit planete i svih nas koji na njoj živimo. Globalna akcija, iz godine u godinu, potvrđuje činjenicu da svest javnosti širom sveta o posledicama klimatskih promena konstantno raste. Naime, čak 178 zemalja priključilo se ovogodišnjem projektu očuvanja planete u akciji gašenja svetla na 60 minuta i taj broj učesnika biće svojevrsni rekord.
Od 2007. godine i nastanka akcije „Sat za našu planetu“ u Sidneju, ova inicijativa je postala globalni pokret u koji se prošle godine uključilo preko 2 milijarde ljudi iz preko 7000 gradova iz 172 zemlje sveta. U Srbiji se 2015. godine ovoj svetskoj akciji pridružio 91 grad i opština, 172 škole i 110 organizacija civilnog društva.
Ovogodišnju akciju podržalo je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo, i zaštitu životne sredine, Grad Beograd, Grad Novi Sad i Savez gradova i opština Srbije, kao i mnogobrojne kompanije.
WWF – Svetski fond za prirodu u Srbiji poziva sve građane da se uključe u akciju i daju svoj doprinos prisustvovanjem javnim događajima u gradovima širom Srbije.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.