Francuska se kao zemlja mnogo oslanja na nuklearnu energiju, a kako bi ispunila ovaj ambiciozni cilj smanjenja, vlada će koristiti poreske olakšice i smernice kako bi se građani upoznali sa standardima energetske efikasnosti.
Prema prošlogodišnjem izveštaju, Francuska proizvodi oko 424.000 gigavat časova struje iz nuklearnih izvora, što je preko četiri puta više od drugog proizvođača, Nemačke.
Po planu, najstarija francuska elektrana u Fesenhajmu, koja se nalazi na severoistoku zemlje treba da se zatvori do kraja 2016. godine. Ona se inače konstantno nalazi na udaru Grinpisa i drugih ekoloških aktivista, koji stalno naglašavaju da su njeni zastareli reaktori opasni.
Francuska ima nameru da postane „država za primer zdrave ekološke sredine“ a ove reforme obezbediće 100.000 novih radnih mesta u ekološkom sektoru u naredne tri godine.
Pariz će biti domaćin konferencije za klimu UN koja će se održati krajem godine. Organizatori se nadaju da će se na konferenciji zaključiti dogovor o smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, čime bi se smanjilo sve opasnije globalno zagrevanje.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.