ECRAN je regionalni projekat koji finansira Evropska komisija i namenjen je zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU, a za cilj ima podizanje znanja i jačanje kapaciteta zainteresovanih strana u ovim zemljama u vezi sa zakonodavstvom EU u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena. Na Konferenciji su predstavljeni Nameravani nacionalno određeni doprinosi smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte Republike Srbije.
„Srbija se već suočava sa posledicama promene klime. Prve procene, pokazuju da ukupne materijalne štete izazvane ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima, od 2000. godine prelaze 5 milijardi evra, a više od 70% gubitaka povezano je sa sušom i visokim temperaturama. Poplave u samo jednoj, 2014. godini, imale su u Srbiji kao epilog ukupne štete procenjene na preko 1,7 milijardi evra, ili više od 4 procenta BDP-a. Poplave koje su se dogodila u Republici Srbiji u maju 2014. godine, u razmerama koje nisu zabeležene u poslednjih 120 godina, ugrozile su živote, zdravlje i imovinu više od 1,6 miliona ljudi u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. Procenjuje se da je posle poplava 125.000 stanovnika palo ispod granice siromaštva, što je rezultiralo porastom siromaštva od gotovo 7% u odnosu na prethodnu godinu“, izjavila je ministarka Bogosavljević Bošković.
Na Konferenciji se obratio i Potpredsednik za energetsku uniju Evropske komisije Maroš Šefčovič, koji je istakao da je važno da se radi na prevenciji u borbi protiv klimatskih promena, kao i da zajedničkim radom tome zajedno doprinesemo.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.