Vetroelektrane Balkana (WEBG), kompanija koja stoji iza Čibuk 1 projekta, je u potpunosti u vlasništvu kompanije Tesla Wind, koja predstavlja zajedničko ulaganje kompanija Masdar, Abu Dhabi Future Energy Company i Čibuk Wind Holding u vlasničkom odnosu 60:40. U finansiranje vetroelektrane u vrednosti od 300 miliona evra takođe su uključeni i „B“ zajmodavci: Banca Intesa, Erste Bank, UniCredit banka i Fond Zeleno za rast (Green for Growth Fund).
Zauzimajući površinu od 37 kvadratnih kilometara, Čibuk 1 vetroelektrana će biti izgrađena na udaljenosti od oko 50 kilometara od Beograda, u Autonomnoj Pokrajini Vojvodina. Sastojaće se od 57 vetrogeneratora koje će isporučiti General Electic Renewable Energy, i očekuje se da će projekat snabdevati 113.000 domova električnom energijom, kao i da će smanjiti emisiju ugljen-dioksida za više od 370.000 tona godišnje. GE Renewable Energy će dostaviti gotovo rešenje koje obuhvata proizvodnju, isporuku, instalaciju i puštanje u rad 2.75-120 turbina, sa sveobuhvatnim 15-godišnjim ugovorom o pružanju usluga servisiranja.
Srbija se obavezala da 27 procenata od ukupne potrošnje struje bude proizvedeno od obnovljivih izvora energije do 2020. godine, čime će se smanjiti zavisnost države od uglja kao izvora električne energije u skladu sa propisima Evropske unije. Pored smanjenja ekološkog uticaja energetskog sektora Srbije, očekuje se da će Čibuk 1 otvoriti čak 400 lokalnih radnih mesta na izgradnji vetroelektrane, uz istovremenu izgradnju 50 kilometara novih puteva.
Nakon završetka radova, Čibuk 1 će biti četvrta vetroelektrana kompanije Masdar u Evropi nakon London Array, najveće svetske aktivne priobalne vetroelektrane snage 630MW, Dudgeon priobalne vetroelektrane u Engleskoj snage 402MW i Hywind Scotland, projekta plutajuće vetroelektrane snage 30MW blizu Aberdinšajr obale.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.