Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan izjavio je da se upravljanje otpadom u razvijenom svetu podrazumeva i da donosi novac, ali da u Srbiji to još nije slučaj. Na konferenciji „Zelena ekonomija i sistemsko upravljanje otpadom u Srbiji“ on je istakao da Srbija još nije napravila svih 26 planiranih regionalnih deponija i da se radi na potpunom uređivanju 17 deponija, koje na nasavremeniji način rešavaju odlaganje komunalnog otpada.
„Lokalne samouprave, koje su do skoro odbijale da se na njihovoj teritoriji nađu regionalne deponije, sada ih žele, jer su shvatile da upravljanje takvom deponijom ne samo da čuva životnu sredinu, nego je i unosan posao koji donosi novac“, naglasio je ministar Trivan.
Prema njegovim rečima, model za ostatak zemlje može biti način na koji je Beograd sproveo upravljanje otpadom, kroz javno-privatno partnerstvo o čemu je danas potpisan koncesioni ugovor sa francusko-japanskim konzorcijumom „Suez-Itoču“. Ministar Trivan je precizirao da će u nadležnosti Beograda ostati otpad kao resurs, a da će tretman otpada biti urađen po najnovijim čistim tehnologijama, reciklažom i spaljivanjem nereciklabilnog otpada za proizvodnju energije. On je dodao i da će ministarstvo razmatrati važeću Strategiju upravljanja otpadom, kako bi se videlo da li je potrebna neka izmena radi prilagođavanja trenutnim uslovima poslovanja privrede.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.