„Ta istraživanja govore da, kada su obnovljivi izvori energije u pitanju, Srbija ima najviše potencijala u biomasi ali da se nažalost, ti potencijali ne koriste dovoljno. Biomasa kao energent - zaista očekujemo da će u narednom periodu biti veoma aktuelna i da će se koristiti na pravi način. Ali pelete su, u suštini, najekonomičniji način za korišćenje biomase, kako sa polja, tako i iz šume i to je ono čemu bi trebalo svi da težimo“- objašnjava Jovanka Arsić-Karišić, predsednica UO CEDEF-a.
Biomasom je posebno bogata Vojvodina a slama, kukuruzovina, ljuspice suncokreta i ostali žetveni ostaci predstavljaju značajan energetski resurs.
“Rađene su razne studije i možemo reći da raspolažemo sa 9 miliona tona. To ne može biti strogo egzaktan podatak koji će svake godine biti isti, jer sve zavisi od setvene strukture. Agropelet je dostupan energent, koji je cenovno mnogo jeftiniji od bilo kakvih fosilnih goriva, koji je ekološki apsolutno prihvatljiv, odnosno predstavlja jedan od najčistijih ekoloških energenata. Ipak, mnogo smo slušali o njemu ali ga nismo imali kontinuirano”- kaže Nataša Pavićević-Bajić, direktorka Fonda za podršku investicija u Vojvodini (VIP fond).
Najveći problem predstavlja nedostatak punktova za sakupljanje agrobiomase, gde zemljoradnici mogu besplatno da odlože poljoprivredni otpad sa svojih njiva. Stvaranjem ovakvih punktova obezbediće se fabrikama agropeleta kontinuirano dobavljanje neophodnih sirovina, a poljoprivrednici neće morati da spaljuju žetvene ostatke, kao što to čine decenijama unazad.
„Znate, to je i zakonom sada zabranjeno. Spaljivanjem biomase zagađujemo atmosferu, tu je i CO2, uništavamo prirodnu sredinu a ne dobija niko ništa. Prema tome, najvažnija stvar je promena svesti“- naglašava Jovanka Arsić-Karišić.
Stalna dostupnost sirovine obezbeđuje agropeletu da postane siguran izvor energije, u prvom koraku toplotne, pa zatim i električne, čime se obezbeđuje jeftiniji izvor energije.
“Višestruka je dobit korišćenja agropeleta. Stalno želim da istaknem da je agropelet naš proizvod. Mi iskoristimo jedan poljoprivredni ostatak, doradimo ga, dodamo mu novu vrednost i iskoristimo ga za nešto što svakako moramo da platimo. Mislim da predstavlja najveći potencijal i ova industrijska grana je pravi put za značajan oporavak ukupne privrede kod nas”- završava Nataša Pavićević-Bajić.
Proizvodnjom energije iz biomase naša zemlja mogla bi da zameni oko 2,5 miliona tona nafte i na taj način uštedi preko 60 miliona evra godišnje. Osim ogromnih energetskih ušteda, ne treba zaboraviti da se sagorevanjem biomase ne povećava količina CO2 u atmosferi, pa se stoga ostvaruje i pozitivan uticaj na životnu sredinu.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.