Grad Marstal. Sa svojim drvenim kućama, crkvom, fudbalskim terenom, izgleda kao bilo koje drugo malo mesto u Danskoj. Međutim, postoji jedna velika razlika: sve kuće su snabdevene toplom vodom i grejanjem koje dolazi iz prirodnog izvora: sunca. Sa svojih 18 000 kvadratnih metara solarnih panela, Marstal je najveća svetska solarna elektrana.
Tehnologija je veoma jednostavna: sunce zagreva tamne površine solarnih kolektora, a oni toplotu prenose na cevi sa vodom koje se nalaze u njima. Kada temperatura vode dostigne 70 stepeni celzijusa, ona se smešta u veliki rezervoar odakle se ispumpava direktno u kuće stanovnika grada. Od maja do septembra, postrojenje obezbeđuje 100-postotnu toplotnu energiju dok ostalih meseci u godini pokriva preko 30% potreba. Prednosti su ogromne, svake godine se uštedi preko 9000 litara nafte neophodne za zagrevanje vode i grejanje. Solarna energija je popularna na ostvru Aero jer je jeftina, čista i pouzdana.
Mnogi od ovih solarnih panela proizvedeni su u blizini Kopenhagena. Postoje veliki zahtevi kada je u pitanju njihova proizvodnja jer je korišćenje solarne toplotne energije posao koji cveta. Preko 2 miliona porodica u Evropi koriste solarnu energiju za grejanje stanova a prodaja solarnih sistema svake godine se povećava za celih 50 procenata. Solarni kolektori na krovu kuće porodice Bender stvaraju toplotu za zagrevanje 3000 litara tople vode, što zadovoljava potrebe svih članova domaćinstva. Sa debelim zidovima, podnim grejanjem i jednom peći na drva, 85% neophodnog grejanja i tople vode dolazi iz obnovljivih izvora.
Solarni paneli su uobičajena stvar u južnoj Evropi. Kućnih solarnih sistema za grejanje vode biće sve više u budućnosti. Španska vlada podstiče korišćenje obnovljivih izvora energije, pa se broj solarnih kolektora veoma brzo uvećava. Paneli u novom bloku zgrada obezbeđuju grejanje i toplu vodu za 88 stanova, i time doprinose finansijskim olakšicama ali i zaštiti prirode. Preko 90% solarnih sistema se nalazi u gradskim zonama a bojler od 800 litara zadovoljava potrebe desetočlane porodice. Kada nema dovoljno sunčanih dana, radi i na alternativna goriva. Stručnjaci smatraju da se investicija u solarne sisteme u vrednosti od 2000 evra vrlo brzo isplati.
Ipak, najgrandiozniji sistem ove vrste nalazi se u Sevilji. Solarna elektrana ima 624 automatski podesiva panela koji koncentrišu sunčeve zrake na visini od 100 metara. Ova energija zagreva vodu, a vodena para pokreće turbine i stvara električnu energiju. Ovaj kompleks snabdeva strujom većinu domova u Sevilji i smanjuje emisiju ugljen dioksida za čak 600 000 tona godišnje.
Solarna industrija koja zapošljava preko 20 000 ljudi u Evropi veoma je razvijena u južnoj Španiji. Uopšte, Evropa podstiče sve veće korišćenje solarne energije jer je to čista, odmah dostupna i neiscrpna energija. Takođe, ona značajno doprinosi ostvarenju zacrtanog plana što veće eksploatacije obnovljivih izvora energije i očuvanja životne sredine.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.