„Prvo, nivo razvijenosti tehnologije i mogućnosti da budu konkurentni sa velikim svetskim kompanijama očito nije u jednom takvom stadijumu da se oni mogu lako izboriti sa tim tržištem“ - objašnjava Dr Jovan Petrović iz pokrajinskog Centra za energetsku efikasnost.Najbolju ilustraciju tih problema predstavlja proizvodnja ogreva iz biomase. Imamo je u izobilju, mogli bismo da proizvodimo, na primer, dovoljno briketa čak i za izvoz, ali u praksi to nije tako, jer država nedovoljno pomaže proizvođače.
„Ako pođemo od konačnog potrošača, očekujemo da od države dobijemo podršku u smanjivanju PDV-a, jer je on trenutno 18 odsto, za razliku od poreza na ogrevno drvo koji je 8 odsto. Znači, minimum da bude na istom nivou. Sa druge strane, s obzirom da smo mi jedni od najvećih prizvođača peleta, oprema koja se koristi je iz uvoza i zato očekujemo podršku države u pogledu oslobađanja od carinskih dažbina prilikom uvoza te opreme“ – poručuje Kristina Popović iz preduzeća za proizvodnju peleta „Bioenerdži point“ u Boljevcu.
Ako mali privrednik uloži ideju, energiju i novac u realizaciju nekog projekta obnovljivih izvora energije, država bi trebala da mu obezbedi stabilnost poslovanja barem u idućih 10 - 15 godina, ali to je u Srbiji izgleda nemoguće.
„Nemojte zaboraviti da smo u jeku ekonomske krize. Bilo koga u ovom trenutku dovesti u poziciju da uloži u privatni biznis, koji navodno treba državi, a ona posle neke promene vlasti ili ministra dođe u poziciju da promeni pravila igre, za svakog vlasnika privatnog kapitala predstavljalo bi bankrotstvo“ – smatra Tihomir Simić direktor kompanije „TMC konsalting“ u Novom Sadu.Proizvodnja namenske tehnologije iz obnovljivih izvora energije podrazumeva zapošljavanje ljudi i više poreza u budžetu države. Međutim, s obzirom na nedostatak podrške takvoj proizvodnji, jedan solarni panel ili tona briketa još uvek nisu pristupačni prosečnom građaninu, a uopšte ne bi moralo da bude tako.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.