„Prvo, nivo razvijenosti tehnologije i mogućnosti da budu konkurentni sa velikim svetskim kompanijama očito nije u jednom takvom stadijumu da se oni mogu lako izboriti sa tim tržištem“ - objašnjava Dr Jovan Petrović iz pokrajinskog Centra za energetsku efikasnost.Najbolju ilustraciju tih problema predstavlja proizvodnja ogreva iz biomase. Imamo je u izobilju, mogli bismo da proizvodimo, na primer, dovoljno briketa čak i za izvoz, ali u praksi to nije tako, jer država nedovoljno pomaže proizvođače.
„Ako pođemo od konačnog potrošača, očekujemo da od države dobijemo podršku u smanjivanju PDV-a, jer je on trenutno 18 odsto, za razliku od poreza na ogrevno drvo koji je 8 odsto. Znači, minimum da bude na istom nivou. Sa druge strane, s obzirom da smo mi jedni od najvećih prizvođača peleta, oprema koja se koristi je iz uvoza i zato očekujemo podršku države u pogledu oslobađanja od carinskih dažbina prilikom uvoza te opreme“ – poručuje Kristina Popović iz preduzeća za proizvodnju peleta „Bioenerdži point“ u Boljevcu.
Ako mali privrednik uloži ideju, energiju i novac u realizaciju nekog projekta obnovljivih izvora energije, država bi trebala da mu obezbedi stabilnost poslovanja barem u idućih 10 - 15 godina, ali to je u Srbiji izgleda nemoguće.
„Nemojte zaboraviti da smo u jeku ekonomske krize. Bilo koga u ovom trenutku dovesti u poziciju da uloži u privatni biznis, koji navodno treba državi, a ona posle neke promene vlasti ili ministra dođe u poziciju da promeni pravila igre, za svakog vlasnika privatnog kapitala predstavljalo bi bankrotstvo“ – smatra Tihomir Simić direktor kompanije „TMC konsalting“ u Novom Sadu.Proizvodnja namenske tehnologije iz obnovljivih izvora energije podrazumeva zapošljavanje ljudi i više poreza u budžetu države. Međutim, s obzirom na nedostatak podrške takvoj proizvodnji, jedan solarni panel ili tona briketa još uvek nisu pristupačni prosečnom građaninu, a uopšte ne bi moralo da bude tako.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.