U razvijenim industrijskim zemljama godišnje nastaje 300-400 kg otpada po osobi. On se prikuplja i odlaže na bezbednim i sanitarnim deponijama, koje imaju sisteme za zaštitu podzemnih voda i vazduha od zagađujućih materija.
Veliki problem predstavlja zagađenja voda sa neuređenih deponija. U Srbiji najveći broj deponija još uvek ne zadovoljava ni osnovne bezbednosne kriterijume za zaštitu životne okoline.
Uprkos evidentnim naporima u otvaranju novih sanitarnih deponija, upravljanje otpadom u Srbiji je još uvek neadekvatno i predstavlja opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Prostori na koje se otpad odlaže, često blizu naseljenih mesta ili reka, više zaslužuju naziv – đubrišta.
Veliki problem je opasan otpad koji se ne prikuplja posebno. Ne postoje pouzdani podaci o količini opasnog otpada koji stvara industrija, energetski sektor ili naša domaćinstva. Odlaganje na deponije je glavni vid zbrinjavanja otpada, najčešće bez ikakvog prethodnog tretmana.
Voda i otpad neraskidivo su povezani. Svaki neadekvatno odložen otpad koji pre ili kasnije dospeva do podzemnih voda, zagadjujuci je. Procedne vode sa deponija koje se ne sakupljaju, niti prečišćavaju, zagađuju podzemne i površinske vode.
Laboratorija za monitoring deponija, otpadnih voda i vazduha vrši fizičko-hemijsko ispitivanje kvaliteta površinskih, podzemnih i otpadnih voda. Ispitivanja se vrše 4 puta godišnje uz pomoć piezometara koji se nalaze na rubu deponije.
Sanitarne ekološke deponije su odlika savremenog društva koje ima plan odlaganja i upravljanja otpadom. Ovakve deponije neophodne su radi zaštite zdravlja ljudi, vode za piće i zemljišta. Sanitarna deponija ima ugrađenu nepropusnu podlogu kojom se sprečava oticanje procednih voda u zemlju, a ima i ugrađen sistem za prečišćavanje otpadnih voda.
U Srbiji je tokom prethodne godine uklonjeno više od 55% divljih deponija, ali broj preostalih je veliki. Procenjuje se da na našoj teritoriji i dalje ima preko 2000 divljih smetlišta. Problem nije samo u nedostatku opreme komunalnih službi, već i u ljudima koji ne brinu o prirodi.
Ipak, i pored neophodnih velikih finansijskih ulaganja, da bi se rešio problem nepravilnog deponovanja otpada, nekada su najjednostavnija rešenja – najbolja.
Osim konkretnog saniranja otpada, veliki značaj ima edukacija građana. Pored izgradnje novih sanitarnih deponija, rešavanja problema već postojećih, neophodno je edukovati stanovništvo, raditi na stvaranju novih navika i sticati znanja o problemu otpada kao jednom od najvećih zagađivača životne sredine a samim tim i vode, koja je naš najdragoceniji resurs.