Prečišćavanje otpadnih voda danas ima sve veću ulogu u zaštiti životne sredine jer se na planeti smanjuje količina raspoložive pitke vode, za koju se do nedavno smatralo da je neiscrpna. Rezerve pitke vode se nalaze u površinskim i u podzemnim tokovima, pa će njihovo zagađenje svakako dovesti do smanjenja raspoloživih zaliha vode.
Industrijske otpadne vode nastaju u fabrikama i industrijskim pogonima nakon upotrebe vode u procesu proizvodnje, kao i prilikom pranja aparata i uređaja. Danas postoji veliki broj po karakteru različitih industrijski otpadnih voda, koje zavise od tehnologije proizvodnje. Činjenica je da se najveći deo otpadnih voda u našoj zemlji uopšte ne prečišćava.
Veliki bački kanal predstavlja glavnu arteriju čitavog hidrosistema u Bačkoj. Izgrađen pre više od dva veka, zahvaljujući kapacitetu za odvodnjavanje, omogućio je da Bačka i Vojvodina postanu drugo po veličini plodonosno područje na evropskom kontinentu. Danas, Veliki bački kanal predstavlja crnu ekološku tačku Evrope.
Godinama unazad, u industrijskoj zoni Bačke, ovaj kanal je zadržavao sav otpad privrednog sektora. Danas, na pojedinim deonicama, dubina vode u kanalu je samo tridesetak centimetara što je posledica nagomilavanja otpadnog sedimenta.
Ukupna dužina rizične deonice kanala, od Crvenke do Srbobrana iznosi 20 kilometara, a njegov najzagađeniji deo dug je 6 kilometara.
To su problemi koji prevazilaze opštinu Vrbas i u čije rešavanje je uključeno Ministarstvo za zaštitu životne sredine uz pomoć mnogih stručnih institucija. Ključ rešenja je u izgradnji centralnog postrojenja za preradu otpadnih voda na koji će biti priključeni i veliki industrijski zagađivači.
Ipak, centralno postrojenje se ne gradi zbog industrije. Industrija mora da ima svoja postrojenja za preradu otpadnih voda, što znači da su zagađivači u obavezi da vrše tretman svojih otpadnih voda. Osim toga, industrija mora da plaća nadoknadu za ispuštanje otpadnih voda po načelu „zagađivač plaća“ gde se podrazumeva da zagađivač plaća za zagađivanje životne sredine.
Kada se izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda završi 2012., počeće i čišćenje mulja nataloženog u kanalu. Ova treća faza revitalizacije Velikog bačkog kanala zahteva ulaganje od 20 do 30 mil. evra. Problem mulja će biti rešen posebnim projektom. Poznato je da se u mulju iz kanala nalaze opasne materije, zbog čega će on morati da se zbrine na adekvatan način.
O prečišćavanju otpadnih voda se malo zna, iako su već u bliskoj budućnosti neophodna velika ulaganja u rešavanje problema otpadnih voda, ne samo zbog usklađivanja zakonodavstva sa evropskim standardima, već i zbog evidentne ugroženosti vodnih resursa. Jedno je i tu sasvim sigurno: najskuplji resurs u budućnosti sigurno biće voda.
Iz Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja najavljuju da će uskoro biti doneta uredba koja će definisati maksimalnu emisiju štetnih zagađujućih materija u vodama koje izlaze iz fabričkih prečišćivača. Neophodnost je očigledna, jer je na terenu situacija ozbiljna.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.