Nekontrolisano odlaganje na tzv. smetlišta predstavlja veliki problem koji se manifestuje u vidu zagađenja vode, vazduha i zemljišta, što veoma ugrožava zdravlje ljudi. Sistem upravljanja otpadom treba da spreči takvu situaciju i podrazumeva postizanje pune kontrole nad svim tokovima otpada. Jedna od važnih aktivnosti Sekretarijata je ona koja se odnosi na formiranje regiona za upravljanje otpadom, kojih u Vojvodini ima devet.




Regionalna deponija “Srem Mačva” projektovana je  po najsavremenijim standardima zaštite životne sredine. Kao jedna od najvećih regionalnih deponija u Vojvodini obezbediće ekološko odlaganje otpada za preko 200.000 građana sa teritorije Sremske Mitrovice i Šapca. Ipak, sa radom ne može da počne jer  još uvek nema izgrađen centar  za separaciju otpada.




Površina prve izgrađene deponijske kasete iznosi 6 hektara, sa kapacitetom od pola miliona tona smeća koje će se deponovati u njoj. U planu je izgradnja i druge deponijske kasete. Prilikom izgradnje sanitarne deponije neophodno je voditi računa o svim aspektima zaštite životne sredine. Procedne vode iz deponijske kasete tretiraće se putem taložne aeracione lagune, tj. sistemom za preradu procednih voda. Na ovoj deponiji planira se izgradnja kompostilišta, postrojenja koje u  zapadnim evropskim zemljama predstavlja uobičajeni način tretiranja bio otpada.


Još jedna od sanitarnih deponija koja bi mogla uskoro da počne sa radom jeste regionalna deponija u Inđiji. Ova deponija, kapaciteta 100.000 tona godišnje, površine oko 27 hektara, trebalo bi da služi građanima Inđije, Stare Pazove, Rume, Iriga, Šida, Sremskih Karlovaca i Pećinaca. Planirano je da izgradnja deponije bude realizovana u 6 faza. Već izgrađene 2 kasete obezbedile su prostor za deponovanje čvrstog komunalnog otpada za period od 5,5 godina.  One imaju kompletnu izolaciju, biotrnove i sabirne bunare. Upravna zgrada na deponiji biće  izgrađena uz maksimalnu primenu recikliranih materijala a planirani su sistem solarnog napajanja i toplotna pumpa. Projektom su predviđeni i drugi objekti. 2006. godine opština Inđija i komunalno preduzeće podelili su građanima vreće za PET ambalažu i papir,  i postavili odgovarajuće kontejnere. Primarna separacija PET-a i papira pomaže da se rasterete  i ovako prepune stare deponije.




Sa istim problemom bore se i građani Pančeva. Mesta na staroj deponiji skoro da više nema a nova još nije u funkciji. Sanitarna deponija izgrađena je kao gradska ali u skladu sa usvajanjem novog zakonodavstva i strategije grada, ova deponija postaje regionalna. Osim iz Pančeva, primaće otpad i iz Opova. Uz dodatna ulaganja od strane SIDE, Švedske razvojne agencije, nova deponija trebalo bi da postane operativna do kraja 2014. dodine, kada će otpad početi da se odlaže na nju. U Pančevu je nedavno otvoren Centar za sakupljanje i razvrstavanje reciklabilnih materijala. Centar je predviđen u okviru 1. faze radova na izgradnji sanitarne deponije i njegovo funkcionisanje preduslov je da nova deponija počne s radom.



Jedan od velikih problema je kako razvijati i finalizovati centar za upravljanje otpadom grada Novog Sada, prema kojem gravitira još šest lokalnih samouprava. U ovom području, pola miliona stanovnika produkuje čak 200 000 tona otpada godišnje. Iako postoji nekoliko potencijalnih lokacija za formiranje buduće regionalne  deponije, nijedna apsolutno ne zadovoljava ekološke, socijalne i ekonomske kriterijume. Rešenje leži u međusobnom dogovoru lokalnih samouprava i njihovom udruživanju na pokrivanju troškova transporta otpada iz najudaljenijih opština. Izabranu lokaciju potrebno je urediti tako da se spreči zagađenje životne sredine: vode, vazduha i zemljišta. Takođe, ne treba zaboraviti da otpad nije smeće, nego resurs. Činjenica da se u Srbiji i dalje više od 80% otpada odlaže na smetlišta i neuslovne deponije, samo znači da, umesto da profitira, naša zemlja  godišnje gubi ogromna finansijska sredstva.


{plusone}


ENERGETSKA EFIKASNOST

  • Pametne zgrade
  • Priroda u službi zdravlja - SB “Termal” u Vrdniku
  • Štedljive sijalice
  • Energetska efikasnost kao strategija za budućnost
  • Edukacija elektromontera u NORCEV-u
  • Stop krađi električne energije

Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.

Opširnije
Čovek je deo prirode i  neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.


Opširnije
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Opširnije
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Rezultat povećane efikasnosti prilikom upotrebe energije su značajne uštede u finansijskom smislu, ali i kvalitetnija životna i radna sredina.
Istim principima vodi se i Privredno društvo “Elektrovojvodina”.

Opširnije
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.

Mogućnost permanentnog obrazovanja omogućava se formiranjem obrazovnih centara a jedan od takvih je Nastavno obrazovno rekreativni centar Elektrovojvodine - skraćeno NORCEV.

Opširnije
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа. Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.

Opširnije