Poljoprivreda je jedan od značajnih korisnika vodnog resursa, čija potrošnja zavisi od specifičnih faktora kao što su klima, područje ili vrsta zemljišta. Poljoprivreda znatno utiče na kvalitet voda, naročito imajući u vidu dejstvo pesticida i đubriva koji završavaju rastvoreni u tokovima reka i podzemnim vodama. Srbija je jedan od najvećih zagađivača reka azotom i fosforom.

Problemi u zaštiti životne sredine se javljaju usled neodgovarajućeg korišćenja hemijskih sredstava u poljoprivrednoj proizvodnji, koji se nestručno koriste od strane poljoprivrednika i time veće količine zagađujućih materija dospevaju u tlo, površinske i podzemne vode.



Korišćenje hemijskih sredstava jeste neophodno ali je potrebno koristiti ih u pravom momentu i u odgovarajućoj koncentraciji. Savremena tehnološka dostignuća, na tom putu, pomažu različitim rešenjima.

Kao jedan od problema koji u našoj zemlji nije rešen, navodi se i nezbrinjavanje ambalaže pesticida. Zakon je donet, u toku je izrada podzakonskih akata a postoji i praktičan put za rešavanje ovog opasnog otpada.

Kada su u pitanju mineralna hraniva, u Srbiji je sprovedena akcija analize zemljišta na osnovu koje stručne službe mogu da daju informacije poljoprivrednicima koju vrstu i količinu mineralnog đubriva je neophodno koristiti.



Veliko zagađenje vodnih tokova nutrijentima potiče sa stočnih farmi, kao i iz klanične industrije. Stočarske farme veoma često odlažu stajnjak u prirodne depresije, zemljane bazene, lagune. Ova odlagališta nemaju zaštitni sloj, pa štetne materije lako prodiru u podzemne vode.

Tečni stajnjak se najčešće usmerava, bez ikakve obrade, u odvodne kanale, a zatim u reke. Takođe, visoko koncentrovani tečni stajnjak često se neplanirano iznosi na njive cisternama, gde lako prodire u podzemne slojeve, posebno u Vojvodini gde je visok nivo podzemnih voda i na taj način dovodi do ozbiljnih zagađenja.

Povećana koncentracija nutrijenata sa stočnih farmi u vodotokovima izaziva preteran razvoj algi. Alge ubrzano troše kiseonik, obrastaju vodenu površinu i sprečavaju prodiranje svetlosti. Javlja se eutrofikacija površinskih i podzemnih voda i prestaje normalno funkcionisanje vodenog ekosistema.



Da bi se sprečila ova situacija, tečni stajnjak se mora obraditi a može se iskoristiti kao izuzetan energetski izvor. On se u sve većem obimu koristi u bio-gas postrojenjima a energija dobijena iz tečnog stajnjaka ne emituje štetne gasove koji se stvaraju pri sagorevanju klasičnih fosilnih goriva. Na taj način se doprinosi većoj zaštiti životne sredine.

Izuzetno mali broj farmi ima postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda ili opremu za proizvodnju biogasa. Novčane kazne za ispuštanje otpadnih voda iznad dozvoljenih granica su veoma niske u odnosu na troškove održavanja postrojenja, a kazne za nepoštovanje propisa se ne primenjuju.

Neophodno je pomoći poljoprivrednicima da uspostave planove za upravljanje azotom i fosforom kao i sprovesti upoznavanje sa uticajima zagađujućih materija radi boljeg razumevanja načina za smanjenje uticanja nutrijenata i pesticida. Neophodno je sprovesti implementaciju „kodeksa dobre poljoprivredne prakse“, sve u ciju sprečavanja daljeg zagađivanja podzemnih i površinskih voda i uopšte, naših vodnih resursa.





ENERGETSKA EFIKASNOST

  • Pametne zgrade
  • Stop krađi električne energije
  • Priroda u službi zdravlja - SB “Termal” u Vrdniku
  • Edukacija elektromontera u NORCEV-u
  • Štedljive sijalice
  • Energetska efikasnost kao strategija za budućnost

Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.

Opširnije
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа. Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.

Opširnije
Čovek je deo prirode i  neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.


Opširnije
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.

Mogućnost permanentnog obrazovanja omogućava se formiranjem obrazovnih centara a jedan od takvih je Nastavno obrazovno rekreativni centar Elektrovojvodine - skraćeno NORCEV.

Opširnije
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Opširnije
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Rezultat povećane efikasnosti prilikom upotrebe energije su značajne uštede u finansijskom smislu, ali i kvalitetnija životna i radna sredina.
Istim principima vodi se i Privredno društvo “Elektrovojvodina”.

Opširnije