Okrugli sto na temu "Upravljanje vodama u Srbiji" održan je u Beogradu, u Palati Srbije. Cilj okruglog stola bio je da se široj javnosti prikaže stanje voda u Srbiji, ponude moguća rešenja, prikažu pozitivna iskustva iz zemlje i inostranstva. Na skupu je predstavljena zakonska regulativa u oblasti voda. Ministarstvo je putem donošenja Zakona o vodama definisalo ciljeve, pokušavajući sistemski da reši pitanje otpadnih voda.
U Srbiji je danas samo 35 odsto domaćinstava priključeno na kanalizacionu mrežu. Cilj je da do 2019. godine ta cifra bude oko 65 odsto. Za postizanje tog cilja biće neophodna ulaganja od oko 890 miliona eura. Stanje nije nimalo bolje u Vojvodini. Prema raspoloživim podacima, u pokrajini postoji 465 naselja, od kojih čak 420 nema kanalizaciju. Istraživanja pokazuju da su reke postale odvodni kanali za otpadne vode a industrija predstavlja jedan od najvećih zagađivača vodenih tokova. Donošenje uredbe o graničnim vrednostima zagađujućih materija u otpadnim vodama, trebalo bi da podstakne zagađivače da prečišćavaju otpadne vode pre njihovog ispuštanja u reku.
Donošenje uredbe o graničnim vrednostima zagađujućih materija u otpadnim vodama očekuje se tokom prve polovine 2011. godine. Problem je prelazni period koji se može ostaviti zagađivačima da dostignu te granične vrednosti, uvažavajući ekonomski momenat. Takođe, potrebno je i do nekoliko godina da bi se postrojenje za tretman otpadnih voda isprojektovalo i izgradilo. Jasno je da su postrojenja za tretman otpadnih voda izuzetno skupa. Postavlja se pitanje ekonomske moći javno-komunalnih preduzeća, privrednih subjekata i lokalne samouprave, odnosno načina njihovog finansiranja. Jedan od načina pronalaženja sredstava je preko Fonda za zaštitu životne sredine. Glavni zadatak fonda je finanasiranje svih aktivnosti koje se sprovode sa ciljem zaštite i unapređenja životne sredine.
Mogućnosti za finansiranje su višestruke, a potencijani izvori su i pretpristupni fondovi Evropske unije. 2011. godine u okviru akcije "Očistimo Srbiju" posebna pažnja će biti usmerena na rešavanje problema otpadnih voda, pri čemu je neophodna multisektorska saradnja i dobra organizacija.
Strategija ministarstva u pogledu zagađivanja voda ima dve osnovne komponente - jedna je da se uvedu jasni standardi i efikasna kontrola, a druga da se pruži podrška svima onima koji se budu snažno angažovali na ispunjenju postavljenih standarda. Jedan od vidova podrške je i novi Zakon o komunalnim delatnostima, a prema Nacionalnom programu zaštite životne sredine, do 2014.godine potrebno je izgraditi 1000 kilometara kanalizacije za otpadne vode naselja, 700 kilometara atmosferske kanalizacije, 200 kilometara opšte kanalizacije, kao i postrojenja za primarno i sekundarno prečišćavanje otpadnih voda u najvećim naseljima i najugroženijim lokacijama.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.