Potrošnja vode, kao najvažnijeg prirodnog resursa, tema je koju preduzeća koja se bave vodosnabdevanjem imaju u fokusu svog svakodnevnog rada. U strukturi trošenja vode poseban akcenat je na sprečavanju njene krađe. Novi Sad, kao drugi po veličini grad u Srbiji, bori se decenijama sa tim problemom. Kako objašnjavaju u tamošnjem Javno-komunalnom preduzeću “Vodovod i kanalizacija”, samo tokom protekle dve godine ukradeno je vode u vrednosti vise od 4 miliona evra.
U protekle dve godine po osnovu krađe vode, novosadski “Vodovod”, samim tim i Grad Novi Sad, oštećeni su za ukupno oko 420 miliona dinara, budući da se u proseku mesečno nelegalno troši oko 200 hiljada kubika vode. Za vrednost ukradene vode, mogao je da se finansira početak izgradnje nove fabrike vode, da se izgradi više desetina kilometara vodovodne i kanalizacione mreže i da priključke za vodu i kanalizaciju dobije preko dve hiljade domaćinstava.
Novom Sadu i njegovoj okolini izgrađeno je čak oko 300 kilometara nelegalne mreže. Veći deo tih korisnika je evidentiran i sada plaća vodu po takozvanom sporazumu o privremenom priključenju. Ipak, problem je i dalje vrlo izražen i u novosadskom “Vodovodu” ističu da se nadaju da će strožijim kontrolama i pojačanim akcijama uspeti da smanje ovu pojavu.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.