Nedostatak zdravstveno bezbedne pijaće vode jedan je od najvećih problema čovečanstva, jer oko 6 milijardi ljudi se konstantno ili povremeno suočava sa ovim problemom, dok oko 800 miliona ljudi uopšte nema pristup čistoj, pitkoj, zdravoj vodi. Vojvodina u globalu nema problem sa vodnim resursima, ali itekako ima sa kvalitetom vode koja se distribuira građanima. Međutim, Novi Sad je od tog problema daleko. Gotovo pola miliona stanovnika najvećeg grada u pokrajini redovno se snabdeva kvalitetnom pijaćom vodom.
Međutim, kao što je kvalitetna voda za piće jedan od imperativa održivog razvoja i najnužnijih potreba u budućnosti, tako je i njen pravilan tretman imperativ za one koji nas vodom snabdevaju. U susret tim zahtevima novosadski "Vodovod" ide krupnim koracima, dogradnjom Fabrike vode koja je uveliko u toku.
Nakon završetka dogradnje, prerada i kvalitet vode u Novom Sadu biće na najvišem nivou jer će se ugradnjom takozvanih Gau-filtera i ozonizatora rešiti pitanje mikrobiološke i fizičko-hemijske ispravnosti vode. U ozonskom bloku delimično prerađena voda biće izložena ozonu kao snažnom dezinfekcionom sredstvu, dok će otpad iz tog procesa prikupljati pomenuti gau-filteri sa granuliranim aktivnim ugljem. Ugradnjom ovih jedinica, Novi Sad će dugoročno rešiti pitanje mikrobiološke i fizičko-hemijske ispravnosti vode i dovesti je na besprekoran nivo.
Osim dodatnih postrojenja za preradu vode, biće poboljšano i vodosnabdevanje građana Novog Sada, izgradnjom novog rezervoara kapaciteta 10 hiljada kubnih metara vode, koji će se takođe nalaziti na prostoru Pogona za preradu i distribuciju vode. Ove investicije su među najvećim u komunalnom sistemu Novog Sada, a finansiraju se iz kredita Evropske investicione banke, vrednog 15 miliona evra. Taj kredit će, uz garancije Grada, novosadski "Vodovod" vraćati iz sopstvenih sredstava.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.