U današnje vreme teško je naći oblast u kojoj nisu zastupljene informacione tehnologije.
One nam olakšavaju sagledavanje, upotrebu i upravljanje određenim sistemima. Kompleksni sistemi koji su razuđeni na velikoj površini kao što je novosadski “Vodovod i kanalizacija”predstavljaju veliki izazov za upravljanje.
Sve ove informacije smeštene su u određene baze podataka. Jedan od alata za upravljanje ovim informacijama jeste GIS - Geografski informacioni sistem kojim se uvodi digitalna mapa i omogućava integrisanje raznih vrsta podataka sa prostornom komponentom.
GIS tehnologija omogućava brzo pronalaženje lokacije, daje uvid u stanje vodovodnih cevi, ventila, pruža podatke o merenjima, protoku vode, pritisku u celom sistemu, količini vode, njenom kvalitetu, radu pumpne stanice, potrošnji struje. Ipak, u GIS se ne postavljaju samo podaci neophodni za upravljanje sistemom i fizički parametri, on predstavlja mnogo više.
U novosadskom Vodovodu postoji služba MIS (Menadžment informacioni sistem) koja direktno koristi podatke GIS-a i radi analitička ispitivanja na velikom broju delatnosti preduzeća. Na osnovu ovih analitičkih podataka, služba daje predloge menadžmetu preduzeća i pomaže pri donošenju odluka po pitanju plasmana investicija.
Danas, GIS je neophodan alat. Kao i svaka druga napredna tehnologija, on zahteva dobro obučen kadar, redovno održavan softver, napredan hardver i veliku bazu podataka. Takođe, važna je interakcija među institucijama i razmena podataka jer samo na taj način ovaj alat postaje još napredniji. On poboljšava kvalitet usluga, pomaže u uštedi energije i očuvanju dobara a samim tim i unapređuje stanje životne sredine.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.