Svi veći gradovi u Srbiji svoje otpadne vode direktno izlivaju u vodene tokove bez ikakvog prečišćavanja. Među najvećim zagađivačima reka su naši najveći gradovi, Beograd i Novi Sad. Za rešavanje ovog problema potrebna su velika finansijska sredstva, a Novi Sad je na korak bliže ka dobijanju centralnog prečistača otpadnih voda, jer je u ovom gradu počela izrada njegovog generalnog projekta.
Izradu dokumentacije za budući prečistač finansira Evropska investiciona banka a reč je o bespovratnim sredstvima. Generalni projekat i studiju opravdanosti radi međunarodna konsultantska grupa „COWI“, uz nadzor Grada i JKP „Vodovod i kanalizacija“, koji su korisnici sredstava. U projekat su uključeni i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), kao i internacionalna organizacija JASPERS.
S obzirom da je reč je o velikoj investiciji, očekuje se da će najveći deo novca potrebnog za izgradnju centralnog prečistača otpadnih voda biti obezbeđen iz budžeta Evropske unije.
Pored toga što se otpadne vode iz kanalizacije direktno izlivaju u Dunav, industrijska postrojenja odgovorna su za veliki procenat zagađenja naših reka jer fabrike nemaju instalirane neophodne filtere i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
Osim što doprinosi zaštiti vodenih tokova, upravljanje otpadnim vodama može da postane i razvojna šansa privrede. U razvijenim zemljama, ali u zemljama koje nisu bogate vodnim resursima, puno se ulaže u napredne tehnologije. Tako se, na primer, danas u Izraelu čak 86 odsto prerađene vode ponovo koristi, posebno u poljoprivredi, a sam otpad može da postane izvor energije, dokazujući da zaštita životne sredine i profit mogu da idu zajedno.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.