Zaštita životne sredine je oblast u kojoj će Srbija morati da uloži najviše napora za potpuno postizanje evropskih standarda. Loš kvalitet vode za piće u nekim delovima Srbije, nerazvijeni sistemi za prikupljanje otpada i reciklažu i ilegalne deponije samo su neki od problema. U Novosadskom Vodovodu ističu da već godinama unazad primenjuju standarde za zaštitu životne sredine, bezbednosti i zaštite na radu i HACCAP.
Sistem ekološkog menadžmenta oslikava potrebu tržišta za očuvanje životne sredine. Novosadski Vodovod primenjuje sistem upravljanja zaštite životne sredine u skladu sa zahtevima Standarda ISO 14001. To se pre svega odnosi na proizvodnju i distribuciju vode za piće.
Zaštita životne sredine kao oblast upravnog delovanja, u Srbiji je uvedena Ustavom iz 1990. godine odredbom o pravu čoveka na zdravu životnu sredinu i, posebno, donošenjem Zakona o zaštiti životne sredine 1991. godine. Odgovornost za zaštitu i upravljanje vodnim resursima dele ministarstva poljoprivrede, zdravlja i infrastrukture. Nadzor u oblasti životne sredine obezbeđuju centralne vlasti, vlasti Vojvodine i lokalne vlasti.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.