Iako živimo u 21. veku, svest o očuvanju prirode je na zabrinjavajućem nivou. Odlaganje otpada je široka tema, a pokazatelj nemara pojedinih građana i institucija ogleda se kako u stvaranju divljih deponija, zagađivanju reka i prirodnih dobara, tako i u nekim stvarima koje se graniče sa bizarnim. Jedna od takvih stvari je otpad koji neretko završava u sistemima kanalizacije.
U novosadskom JKP „Vodovod i kanalizacija“ radnici koji rade na održavanju kanalizacione mreže susreću se sa raznim problemima prilikom obavljanja svojih radnih zadataka.
Madraci, automobilski delovi i gume, leševi domaćih životinja, konzerve, bomba kašikara, delovi intimnog rublja, samo su deo spiska stvari koje nesavesni ljudi bacaju u kanalizaciju. Primera radi, pre dve godine kada smo radili rekonstrukciju kolektora u jednoj ulici pronašli smo jako veliki broj automobilskih guma, kojima svakako nije mesto u kanalizaciji.
Osim uobičajenog isipanja kućne hemije ili bacanja pribora za ličnu higijenu u fekalnu kanalizaciju, u cevi dospevaju i razni predmeti koji mogu ozbiljno da oštete i zaguše pumpe i tako naprave opasan ekološki problem. U ovom preduzeću navode da su u više navrata apelovali na građane da ne otpad ne odlažu u kanalizaciju već na propisana mesta.
Iako smo u više navrata apelovali na naše sugrađane, i dalje se u wc šolje ubacuju čarape, kese i ostali materijali koji mogu da naprave ozbiljnu štetu, kako domaćinstvu tako i celoj mreži. Ovo su najčešći uzroci zagušenja pumpi i njihovog oštećenja. Imamo probleme i sa otpadom koji dolazi iz male privrede i industrije. Automehaničarske radnje, perionice, benzinske pumpe, ispuštaju velike količine masnoća u sistem. Masti i ulja su teško rastvorljiva i lako reaguju s drugim suspstancama, dok su kiseline najopasnije za sistem zbog hemijskih reakcija.
U „Vodovodu“ navode da u poslednje vreme privatnici cisterne kojima ispumpavaju septičke jame prazne u atmosfersku kanalizaciju, što predstavlja grubo kršenje propisa i predstavlja opasnost od širenja zaraznih bolesti. Kazne za ovakve prekršaje iznose od 5.000 do 25.000 dinara za fizička lica, a od 25.000 do 250.000 dinara za pravna.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.