Voda je najdragoceniji resurs 21. veka. Iako prisutna u velikoj količini na planeti, čista voda je neravnomerno raspoređena, izuzetno ugrožena i prekomerno eksploatisana. Vodosnabdevanje velikih gradova poseban je izazov, kako zbog postizanja kvaliteta, tako i zbog kvantiteta vode koju je neophodno obezbediti za veliki broj stanovnika.
Izvorišta podzemne vode su po svojoj prirodi vrlo ranjiva, a posledice zagađenja vode se izuzetno teško otklanjaju. Izvorište Štrand je skinuto sa sistema zbog fekalnog zagađenja, jer decenijama nisu ulagana dovoljna sredstva u obnovu kanalizacione mreže na Limanima 1 i 2. Potencijalni izvori zagađenja izvorišta su i divlje deponije, privredni i industrijski objekti, upotreba pesticida na poljoprivrednom zemljištu, transportni putevi, uticaj radova na gradilištima, skladištenje nafte i naftnih derivata i mnogi drugi ...
Preostala dva izvorišta vode: Ratno ostrvo i Petrovaradinska Ada, predstavljaju poslednje zalihe vode u radijusu od oko 60km i obezbeđuju kvalitetnu vodu za građane Novog Sada, Petrovaradina i Sremskih Karlovaca. Na izvorištu Ratno ostrvo u toku su radovi na izgradnji 6 od predviđenih 12 cevastih bunara. Iako je Novi Sad jedan od retkih gradova koji tokom leta nema nestašicu vode, činjenica je da je vodosnabdevanje na granici izdržljivosti postojećih izvorišta i da se moraju pronaći nova rešenja.
Radi se o specifičnoj formaciji aluviona Dunava, peskovito-šljunkovitog agregata koji je idealne konfiguracije za vodosnabdevanje. U šupljinama agregata nalazi se podzemno jezero koje se prihranjuje na dva načina: padavinama koje su manje dominantne, i iz pravca Dunava, tokom podzemne vode koje popunjava ovo jezero.
Predviđeni kapacitet budućeg izvorišta iznosi 1300 litara u sekundi, što je ravno najvećoj potrošnji tokom letnjih meseci u Novom Sadu. Po projektnoj dokumentaciji izgradnja ovog izvorišta košta 4 milijarde dinara a za završetak radova potrebne su 3 godine.
Lokaliteti na kojima su izvorišta su obično atraktivni i drugim korisnicima prostora i zato postoje stalne tendencije njihovog legalnog ili nelegalnog zaposedanja. Ovo se odnosi i na lokalitet budućeg izvorišta na Ratnom ostrvu. Korisnici prostora po pravilu predstavljaju ozbiljnu opasnost po kontaminaciju izvorišta, te je zbog toga neophodna stroga zaštita, kako administrativna tako i fizička, oko očuvanja ovog resursa neprocenjive vrednosti.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.