Nacionalni park „Đerdap” nalazi se u severoistočnom delu Republike Srbije, na granici sa Rumunijom i obuhvata delove masiva Severnog Kučaja, Miroča i Štrbca. Ovo područje je 1974. godine stavljeno pod zaštitu kao Nacionalni park Đerdap a svakako najimpresivnija crta reljefa ovog parka je grandiozna Đerdapska klisura, najduža i najveća klisura probojnica u Evropi.

 

 

Područje nacionalnog parka  „Đerdap” naseljava preko 1100 biljnih vrsta.  Bogatstvo flore je uslovilo i bogatu vegetaciju, pre svega šumsku. U okviru velikog kompleksa šuma, opisano je preko 50 mešovitih šumskih i žbunastih zajednica. Karakteristične vrste su  mečja leska,  tisa, srebrna lipa, jorgovan, zelenika.

Nacionalni park je stanište za veliki broj ptica- do sada je zabeleženo oko 170 vrsta, od kojih se 130 smatra stanaricama. Zbog raznovrsnosti ornitofaune i prisustva retkih, ugroženih vrsta ptica, Nacionalni park Đerdap upisan  je u listu značajnih područja za ptice- IBA područje.

Ovde su prisutne crna roda, siva čaplja, orao belorepan, suri orao,  sivi soko, orao zmijar, kao i mnoge druge vrste. Na stenama Velikog Štrpca nalazi se i kolonija retke bele čiope.

Područje Đerdapa nastanjuje 55 vrsta sisara. Strogo zaštićene vrste koje naseljavaju Park su vidra, šareni tvor, ris, sve vrste slepih miševa i dr.

djerdap4

Nenad Radaković, Izvršni direktor Nacionalnog parka "Đerdap" objašnjava:

-Imamo vrste koje su interesantne za lovstvo - jedna od naših delatnosti je bavljenje lovstvom. Tu se naravno nalazi evropski jelen, divlje svinje, imamo vukove. Ris je veoma interesantna vrsta i vredna na ovom području. Imamo divokoze na vrhu Štrbac, lisice, razne vrste manjih i većih sisara. Čak se i medved pojavljuje na ovom području, što je interesantno jer nije stalni stanovnik. Imamo veliki broj vrsta riba čiji se broj stalno menja usled delovanja hidroelektrane Đerdap. Dunav je bio na neki način „njiva“ za ljude koji su ranije ovde živeli i koji su živeli od ribarstva. Sa druge strane, sada toga ima sve manje, nažalost, sve je manje ljudi i manje je razvijena ta delatnost, ali ima dosta tkz. rekreativnih ribolovaca kojih bude i po 1200-1300 godišnje, dolaze sa strane i veoma su zadovoljni ulovom. Videli ste u našem Centru za posetioce neke vrste riba koje su izložene kao preparirane jedinke a mnoge od tih velikih trofejnih primeraka su bukvalno ulovljeni na 50-tak metara od zgrade Nacionalnog parka.

Prе prеgrаđivаnjа reke i stvаrаnjа аkumulаciје, đеrdаpski dео Dunаvа nаsеlјаvаlо је 60 vrstа ribа. Prеgrаđivаnjе reke izаzvаlо је vаrirаnjе vоdоstаја i prоmеnе u rеlјеfu sаmоg dnа ali i prеkid migrаciоnih putеvа јеsеtаrskih vrstа, pоput mоrunе.

djerdap5

Upravljač  ovog zaštićenog područja  je Javno preduzeće „Nacionalni park Đerdap“.  Koncept upravljanja  parkom zasniva se na zaštiti prirodnih vrednosti i resursa, ukupne biološke i geološke raznovrsnosti, kao i zadovoljenju naučnih, obrazovnih, kulturnih, turističkih, obrazovnih i rekreativnih potreba, u skladu sa načelima zaštite prirode i održivog razvoja. Upravljanje ovim najvećim nacionalnim parkom nosi sa sobom određene izazove.

Đerdap pruža brojne mogućnosti za pešačenje a staze prolaze kroz atraktivne predele i završavaju se na vidikovcima, sa kojih se pruža pogled  koji će svakog posetioca, svojom lepotom, ostaviti bez daha. Na području Nacionalnog parka turistima je dostupno više uređenih pešačkih staza: Mali i Veliki Štrbac, Greben, Kovilovo, Gradašnica…  Skoro sve staze su u režimu zaštite I stepena i podležu određenim ograničenjima, odnosno poseta je organizovana, kontrolisana i uz obaveznu stručnu pratnju.

-Mi smo uradili jednu turističku kartu koja na sebi ima QR kod i kada učitate tu kartu možete da vidite gde se tačno nalazite, tako olakšavamo posetiocima. Karta je veoma lepa, veoma praktična, što je vrlo bitno i na njoj postoje različiti podaci o tim stazama. Svi posetioci mogu da se upoznaju sa njima, naravno preko naših sajtova, fejsbuka, različitih medijskih promocija. Prelepe su staze, ne bih izdvajao nijednu. Imamo dosta fotografija i snimaka, pa se na neki način taj doživljaj približi posetiocima pre nego što tamo odu. Ne znam da vam kažem iskreno kada je lepše da se ide nekim stazama, bukvalno u svakom dobu godine imaćete možda drugačiji doživljaj u tom smislu- kaže Nenad Radaković.

djerdap2

Javno preduzeće „Nacionalni park Đerdap“  izgradilo je nekoliko administrativno-turističkih objekata, smeštenih u prirodi,  gde  posetioci mogu da nađu mir, tišinu i upoznaju staništa biljaka i životinja.

JP „Nacionalni park Đerdap“, osnovano je 1989. godine,  sa sedištem u Donjem Milanovcu. Smešten na samoj obali Dunava, Centar za posetioce je polifunkcionalni objekat sa postavkom koja turistima  predstavlja raznovrsnost prirodnih vrednosti, atraktivne lokalitete i znamenitosti nacionalnog parka Srbije.

Jelena Bujdić-Krečković, referent Službe za informisanje, prezentaciju, turizam i geopark Nacionalnog parka "Đerdap" objašnjava:

-Centar za posetioce namenjen je svima koji žele da se upoznaju sa Nacionalnim parkom, čak i onima koji imaju puno vremena na raspolaganju i spremni su da uživo dožive najveći nacionalni park u Srbiji, odnosno da nekom od pešačkih staza krenu put nekog vidikovca. Ali, ovde za nekih 30-40 minuta, računajući tu i projekciju promo-turističkog filma o Nacionalnom parku Đerdap, mogu da saznaju nešto više i možda motivišu sebe da krenu dalje u neku avanturu ili istraživanje, ili uopšte da prošetaju ovom prelepom prirodom.

Pored fotografija, u Centru za posetioce nalazi se veliki broj preparata riba, ptica, sisara, primerci gljiva, insekata i herbarski materijal. Osim informisanja, upravljač posebnu važnost poklanja i edukaciji najmađih posetilaca.

djerdap3

Đerdapska klisura, koja se sastoji od četiri klisure i tri kotline, sigurno je najlepša klisura na celom toku reke Dunav. Veliki kazan je deo toka gde je Dunav uklješten između strmih, skoro vertikalnih litica uzdignutih i do nekoliko stotina metara iznad reke a čija širina ovde ne prelazi 170 metara. Lepota Velikog kazana ostavlja neizbrisiv utisak na sve posetioce, bez obzira na to da li se posmatra sa reke ili sa vidikovca Ploče, nad  Dunavom koji ovde dostiže najveću dubinu, čak  90 metara.

Đerdap ne čini samo predivna priroda već i brojne  kulturno -istorijske znamenitosti.  Arheološki nalazi i spomenici: Lepenski vir, Dijana Karataš, Tvrđava Golubac, ostaci Trajanovog puta, svedoče o prisustvu čoveka na ovim prostorima od praistorije do danas.

Mesto koje je neophodno obići je Lepenski Vir -  jedno od najvećih i najznačajnijih mezolitskih i neolitskih arheoloških nalazišta.  Pronađeno 1965. godine, ovo više od 8000 godina staro ribarsko-lovačko naselje,  jedinstveno je u svetskim okvirima.

Trajanova tabla, uklesana u steni, vidljiva samo sa reke, svedoči o tome da je tokom istorije Đerdapska klisura bila poprište ratnih pohoda ali i nastajanja kultura i izuzetnih građevinskih poduhvata.

I na kraju, Nacionalni park Đerdap je mesto gde možete možete da planinarite, vozite bicikl, jedrite, pecate, posmatrate ptice i uživate u autentičnoj i nesvakidašnjoj prirodi ovog nesumnjivo najlepšeg dela toka reke Dunav.

 

Promotivni film na engleskom jeziku:

 

 

logo ministarstva maliMinistarstvo zaštite životne sredine

Video prilog o Nacionalnom parku Đerdap, realizovalo je Udruženje EKO-GEA kao deo projekta “Bogatstvo biodiverziteta zaštićenih područja Srbije”,  uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine. Mišljenja i stavovi izraženi u ovom prilogu isključivo su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije

 

ENERGETSKA EFIKASNOST

  • Energetska efikasnost kao strategija za budućnost
  • Priroda u službi zdravlja - SB “Termal” u Vrdniku
  • Stop krađi električne energije
  • Pametne zgrade
  • Edukacija elektromontera u NORCEV-u
  • Štedljive sijalice
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Rezultat povećane efikasnosti prilikom upotrebe energije su značajne uštede u finansijskom smislu, ali i kvalitetnija životna i radna sredina.
Istim principima vodi se i Privredno društvo “Elektrovojvodina”.

Opširnije
Čovek je deo prirode i  neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.


Opširnije
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа. Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.

Opširnije

Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.

Opširnije
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.

Mogućnost permanentnog obrazovanja omogućava se formiranjem obrazovnih centara a jedan od takvih je Nastavno obrazovno rekreativni centar Elektrovojvodine - skraćeno NORCEV.

Opširnije
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Opširnije