Fruška gora, nekadašnje ostrvo Panonskog mora, je usamljena planina smeštena na južnom obodu panonskog basena, u međurečju Dunava i Save. Nacionalni park Fruška gora osnovan je sa osnovnim ciljem da se zaštite njene prirodne lepote, istorijski spomenici, biljni i životinjski svet.
Dragiša Savić, biolog u Nacionalnom parku Fruška gora objašnjava:
-Kada je Nacionalni park osnovan, pre 60 godina, malo toga se znalo: oni koji su predložili da ovo područje bude nacionalni park, predložili su ga prvenstveno zbog šuma. Zbog male nadmorske visine, Fruška gora je visoka samo 500 metara, sve šume ovde su listopadne. Lipa je vrsta koja je vrlo karakteristična za Frušku goru, praktično svako drugo drvo je lipovo drvo, ali pored nje ono što je posebno važno za ovo područje je da ima jako puno vrsta drveća, 50 drvenastih vrsta učestvuje u izgradnji šuma na Fruškoj gori. Sama ta činjenica ukazuje na veliko bogatstvo i ostalih živih bića koje žive ovde jer što je šuma raznovrsnija, to ima više vrsta drveća i više svega ostalog koje u tim šumama živi.
Fruška gora krije izuzetno bogatstvo biljnog sveta. U Srbiji je registrovano oko 3000 vrsta biljaka a od toga u ovom Nacionalnom parku nalazimo čak 1500 biljnih vrsta. Ovo je impozantna cifra a razlozi leže u samom položaju Fruške gore koja se nalazi na mestu gde se dodiruju 4 biogeografska područja. Svako od njih učestvuje u ukupnom bogatstvu živog sveta i daje svoj doprinos florističkoj raznovrsnosti.
Gljive koje inače imaju izuzetno značajnu ulogu u prirodi, na Fruškoj gori rastu na pašnjacima, u ritovima, plavnim livadama i šumama, odnosno svuda gde se zemljišta ne obrađuju. Veliki broj biljnih vrsta određuje i veliku brojnost i raznovrsnost sveta gljiva.
Carstvo životinja je u odnosu na biljke i gljive još mnogo raznovrsnije. Podatak da Nacionalni park Fruška gora naseljava preko 10.000 vrsta životinja zvuči nestvarno, ali je istinit, iako mnoge grupe nisu još uvek dovoljno istražene.
-Carstvo životinja je naravno, u odnosu na biljke i gljive mnogo raznovrsnije. Podatak da ima preko 10.000 vrsta ovde će većini ljudi izgledati nestvarno, ali je istina, iako mnoge grupe nisu još uvek dovoljno istražene. Kada su sisari u pitanju, oko 60 vrsta sisara ovde živi. To su velike populacije divljih svinja, srna, odnedavno i evropskog jelena, a pored njih i sve ove uobičajene životinje koje žive po ovim šumama. A svet ptica ima oko 220 vrsta, što predstavlja izuzetnu cifru, naravno, 4 vrste orlova imamo ovde a tu su i brojne ptice koje su karakteristične i zanimljive, kao što je crna roda koja se za razliku od bele rode gnezdi po šumama, itd. – ističe Dragiša Savić.
Ovim zaštićenim prirodnim dobrom upravlja Javno preduzeće „Nacionalni park Fruška gora“. Zgrada Informativnog centra Nacionalnog parka nalazi se na Iriškom vencu. U njoj se može pogledati prirodnjačka postavka sa eksponatima koji na najbolji način prezentuju prirodne i kulturne vrednosti Nacionalnog parka. Ovo je najčešća polazna tačka za mnogobrojne turiste.
-Veliki broj ljudi svakog vikenda poseti Frušku goru, mi nemamo precizne podatke ali to je izuzetno veliki broj ljudi koji vole da šetaju Fruškom gorom i planinare. Sve je više biciklista u poslednjih 10 godina, što je naravno veoma pozitivno. Planinarska društva su veoma aktivna desetinama godina unazad, oni su ti koji održavaju određeni broj staza - na Fruškoj gori ima preko 250 km obeleženih planinarskih staza. Svako ko šeta po Fruškoj gori video je sigurno na stablima beo krug sa crvenim srcem. To je tipična planinarska oznaka koja omogućava da se onaj ko šeta ne izgubi, jer prateći te oznake, stići će do određenog odredišta- kaže biolog Savić.
Nacionalni park poseti veliki broj đaka u vidu školskih ekskurzija. Deca se upoznaju sa bogatstvom biodiverziteta, kako u Informativnom centru, tako i u šumi, šetnjom na posebno uređenoj edukativnoj stazi sa tablama na kojima su predstavljene prirodne vrednosti područja. To je dobra prilika da saznaju šta je zaštita prirode, kako ona fukcioniše, šta je dozvoljeno a šta zabranjeno u Nacionalnom parku.
Od prvih dana proleća pa do kasne jeseni, Fruška gora je posećena od strane velikog broja izletnikа i turista. Da bi se obezbedio prijatan boravak na ovoj planini, Nacionalni park se brine o uređivanju izletišta. Jedan od najlepših pogleda na Srem pruža se sa Zmajevca, popularnog fruškogorskog izletišta opremljenog mnogobrojnim drvenim klupama i stolovima, usklađenih s okruženjem. Za sve ljubitelje aktivnog odmora na prostoru ispod Vrdničke kule, u jednom od najlepših delova Fruške gore, otvoren je ADVENTURE - Adrenalin PARK.
S obzirom da se na padinama i proplancima ove planine prostiru voćnjaci i vinogradi, Fruška gora ima viševekovnu vinarsku tradiciju i može se pohvaliti sa oko 60 porodičnih podruma vina. Čak 16 očuvanih manastira pričaju priču o kulturnom i duhovnom bogatstvu ljudi koji su vekovima bili prisutni na ovom području. Nekada se u zelenilu listopadnih šuma nalazilo čak 35 pravoslavnih manastira sagrađenih između 16. i 18 . veka, zbog čega i danas Frušku goru nazivaju “srpskim Atosom“ ili “Svetom Gorom“.
Lovni turizam ima značajno mesto u turističkoj ponudi Nacionalnog parka. Osim osnovnih delatnosti zaštite, očuvanja i unapređivanja ekosistema i biodiverziteta, upravljač Javno preduzeće „Nacionalni park Fruška gora“ sprovodi uzgoj divljači i organizovanje lova. Na lokalitetu “Ravne”, u neposrednoj blizini nekadašnje Titove vile, nalazi se ograđeni prostor koji predstavlja uzgajalište evropskog jelena. Vorovo je ograđeni deo lovišta koji se nalazi na zapadnim obroncima Fruške gore. Lovište je brdskog tipa u kome se pored autohtonih vrsta jelena, divlje svinje, srna i zečeva, nalaze i alohtone vrste divljači: muflon i jelen lopatar, koje se ovde uspešno uzgajaju. Lov je organizovan u skladu sa Zakonom o lovstvu, u otvorenom i ograđenom delu lovišta, gde se uzgajaju atraktivni predstavnici krupne divljači, poznati po svom kvalitetu i trofejnoj vrednosti.
Zahvaljujući jedinstvenim i veoma brojnim fosilnim ostacima flore i faune, Fruška gora se naziva i "ogledalom geološke prošlosti". Dobra lokacija, blizina velikih gradova, čini Nacionalni park Fruška gora dobrom destinacijom za veliki broj posetioca. A zahvaljujući bogatstvu prirodnih resursa, predivnim pejzažima, izuzetnom šarmu i lepoti ove planine, Fruška gora je idealno mesto za odmor i rekreaciju koje će vas približiti prirodi i podstaknuti da se ovoj planini stalno vraćate.
Promotivni film na engleskom jeziku:
Ministarstvo zaštite životne sredine
Video prilog o Nacionalnom parku Fruška gora, realizovalo je Udruženje EKO-GEA kao deo projekta “Bogatstvo biodiverziteta zaštićenih područja Srbije”, uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine. Mišljenja i stavovi izraženi u ovom prilogu isključivo su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.