Jedna od najšumovitijih planina Evrope – Tara,  odlikuje se nepreglednim šumskim prostranstvima. Poznata po zapanjujuće lepim vidikovcima, netaknutoj prirodi, neverovatnom bogatstvu biljnog i životinjskog  sveta, planina Tara je razlog što je ovo područje zaštićeno kao Nacionalni park pre skoro 40 godina.

Milica Tomić, pomoćnik direktora za Sektor planiranja, zaštite i razvoja u Nacionalnom parku Tara objašnjava:

Nalazimo se u Nacionalnom parku Tara, jednom od 5 nacionalnih parkova Srbije, u zapadnoj Srbiji, opštini Bajina bašta. Najveći deo planine Tara je u sistemu zaštite. Ono što je bio osnov prilikom proglašenja Tare za Nacionalni park su pre svega očuvane šume, izuzetno raznolike. Pored očuvanih šuma,  tu je i raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta, preko jedne trećine flore Srbije je ovde zastupljeno, preko 1100 vrsta. Naravno, taj spisak nije konačan jer mi i dalje radimo istraživanja i monitoring. Veliki je broj endemičnih i reliktnih vrsta, među njima je omorika, kao najprepoznatljivija vrsta koja se sačuvala ovde na Tari, tako da se mi omorikom posebno ponosimo.

 

Očuvane  i raznolike šume Tare su oduvek bile važne za ljude ovog područja, koji su drvo koristili kao građevinski materijal za izgradnju  svojih kuća, ali i za one koji su se bavili organizovanom eksploatacijom šuma.

Skoro 80% teritorije Nacionalnog parka je pod šumama. Na Tari je identifikovano preko 40 lišćarskih, lišćarsko-četinarskih i četinarskih šumskih zajednica u kojima dominiraju šume bukve, jele i smrče. Pored njih ovde se nalaze i šumske zajednice crnog jasena,  raba,  cera, hrasta kitnjaka i crnog bora. Nadzor i upravljanje šumama Tare ozbiljan je i odgovoran posao.

Na prostoru šireg područja nacionalnog parka raste preko 1100 biljnih vrsta, što predstavlja gotovo trećinu ukupne flore Srbije. Najmarkantnije obeležje biljnog sveta Tare jeste jedinstvena vrsta, «carica svih endemita» Pančićeva omorika.

Na području Nacionalnog parka Tara nalazi se veliki broj vrsta gljiva, među kojima je znatan broj izuzetno retkih i zaštićenih vrsta.

tara5

 

Raznovrsnost faune nimalo ne zaostaje za bogatstvom flore. Prema rezultatima dosadašnjih istraživanja, područje Tare naseljava 59 vrsta sisara, oko 140 vrsta ptica, 12 vrsta vodozemaca i 12 vrsta gmizavaca.

Nepristupačna i skrovita staništa Tare omogućila su opstanak najbrojnijoj i najznačajnijoj populaciji medveda u Srbiji. Procenjuje se da se na području nacionalnog parka nalazi oko 60 medveda.

-Od 2006. godine uz pomoć elektronskih ogrlica pratimo medveda, čak smo kroz jedan projekat radili i genetska istraživanja i možemo da dođemo do preciznijih podataka. Inače kroz jedan projekat zajedno sa WWF-om u zadnje tri godine došli smo i do turističkog proizvoda, do posmatranja medveda i sve je više turista koji žele da dođu i 70% ljudi dođe na čeku i vide medveda - ističe Milica Tomić.

Zoran Milutinović, čuvar zaštićenog područja Nacionalnog parka Tara, objašnjava:

-Zainteresovane turiste vodimo na mesta gde inače vršimo prihranjivanje medveda u toku ranog proleća ili kasne jeseni, kada oni nemaju dovoljno hrane u prirodi i koristimo taj prostor da sednemo i posmatramo kako se medvedi ponašaju. Može da bude jako zanimljivo, nekad se pojave 2 medveda, nekada teraju jedan drugog, nekad se pojavi lisica zajedno sa medvedom pa kruži oko njega a on pokušava da je otera sa tog mesta. Ljudi koji uglavnom dolaze na ta posmatranja su stranci, dolaze kod nas na Balkan kao na, kao što oni kažu i smatraju, poslednju oazu prirode i divljeg sveta uopšte u Evropi.

Javno preduzeće „Nacionalni park Tara“ , koje je upravljač ovog zaštićenog prirodnog dobra, sprovodi režim zaštite u Nacionalnom parku i upravlja prirodnim vrednostima, tj. štiti  ih, projektuje  i unapređuje.

NP Tara, zajedno sa Parkom prirode Šargan - Mokra Gora, Parkom prirode Zlatibor i Nacionalnim parkom Drina u Republici Srpskoj predviđen je za potencijalni prekogranični rezervat biosfere u okviru UNESKO-vog programa "Čovek i biosfera".  Zahvaljujući svom dobrom geografskom položaju, Nacionalni park Tara učestvuje u velikom broju projekata prekogranične saradnje.

U Nacionalnom parku Tara  2012. godine zbog ekstremno visokih temperatura i suše tokom leta, došlo je do povećanja brojnosti potkornjaka, jedne od najvećih štetočina za šumska stabla. Ovo je uslovilo sušenje stabala četinara: jele, smrče i Pančićeve omorike - simbola Tare i Srbije.

 tara3

Taru godišnje poseti veliki broj stranih  gostiju  a najviše posetilaca dolazi iz Kine, Japana, Engleske, Nemačke, Belgije. Od gostiju se očekuje da se u Nacionalnom parku  ponašaju tako da ni na koji način ne ugroze prirodne ekosisteme, kao i da se uvek  kreću stazama i putevima koji su obeleženi i uređeni.

Dragan Ilić, čuvar zaštićenog područja Nacionalnog parka Tara, kaže:

-U prostoru Nacionalnog parka Tara postoje 2 informativna punkta, jedan je u gradu Bajina bašta, jedan je na Mitrovcu, na Tari, u kojima svi posetioci mogu da se upoznaju sa putevima, stazama, šta obići, šta videti u predelu Nacionalnog parka Tara.  I najbolji predlog je da dođu i pre nego što krenu u obilazak Nacionalnog parka da se informišu šta je to što mogu da vide, šta je prikladno za koje godišnje doba i šta je lepo.

-Nalazimo se trenutno na Mitrovcu, u blizini centra za posetioce. Centar je opremljen sa info pultom gde posetiocima planine Tare i Nacionalnog parka pružamo informacije vezano za aktivnosti koje mogu obavljati u parku. Planina Tara i Nacionalni park poseduju oko 300 km obeleženih pešačkih staza. Takođe, u Nacionalnom parku postoji 7 uređenih vidikovaca koji su obezbeđeni za posetu i 6 edukativnih pešačkih staza koje su opremljene sa info tablama – ističe Marija Dakić, vodič-informator u Nacionalnom parku Tara.

 tara2

Na području Tare postoje 3 obeležene biciklističke rute,  a bicikl možete iznajmiti u Centru za posetioce na Mitrovcu. Za sve one koji žele da upoznaju Taru pešačeći, na raspolaganju je 30 planinarskih staza različite težine.

Bаnjska stena je jedan od najpoznatijih i najlepših vidikovaca u Srbiji. Od Mitrovca je udaljen 6 kilometara i do njega vode 2 obeležene pešačke staze. Sa vidikovaca, koji se nalazi na 1065 metara nadmorske visine, pruža se nezaboravan pogled na kanjon reke Drine i akumulaciono jezero Perućac.

Najbolji način da se upozna kanjon Drine i doživi njegova lepota i grandioznost jeste sa vode, odnosno tokom krstarenja jezerom Perućac, turističkim brodovima ili čamcima.

U Perućcu, na desnoj obali reke Drine, nalazi se reka Vrelo. Ova zanimljiva rečica izvire iz masiva planine Tare i posle svog kratkog toka utiče u Drinu, fomirajući izuzetno lep vodopad. Njen tok je dugačak tačno 365 m, pa upravo iz tog razloga ovu rečicu meštani nazivaju reka Godina.

Ribolovne vode „Nacionalnog parka Tara“ predstavljaju jedno od najlepših ribolovnih područja, koje odlikuju voda visokog kvaliteta i izuzetno riblje bogatstvo. Postoji mogućnost iznajmljivanja čamca za ribolov sa pratnjom vodiča za celokupno ribolovno područje parka, kao i smeštajni kapaciteti.

Zaovinsko jezero je još jedno mesto kojem je nemoguće odoleti. Veštačko jezero na nadmorskoj visini od 880 metara sa najvećom dubinom od oko 110 metara, tokom leta privlači i kupače. U području Zaovina, koje se odlikuje veilikim bogatstvom flore i faune, osim omorike, čuveni botaničar Josif Pančić je 1875. godine otkrio srednjovekovno utvrđenje Grad koje je deo kulturnog nasleđa ovog područja.  U Nacionalnom parku se nalazi i Manastir Rača iz 13. veka, kao i nekropole nadgrobnih spomenika iz 14. veka koje su dragoceni deo srednjovekovne srpske kulturne baštine.

Netaknuta priroda ovog područja oživeće iskonska osećanja svakog posetioca. Nacionalni park Tara sa svim svojim raskošim prirodnim lepotama i tradicionalnim gostoprimstvom lokalnog stanovništva je svakako nešto što treba videti i doživeti.

 

 

Promotivni video na engleskom jeziku:

 

logo ministarstva maliMinistarstvo zaštite životne sredine

Video prilog o Nacionalnom parku Tara, realizovalo je Udruženje EKO-GEA kao deo projekta “Bogatstvo biodiverziteta zaštićenih područja Srbije”,  uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine. Mišljenja i stavovi izraženi u ovom prilogu isključivo su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije

ENERGETSKA EFIKASNOST

  • Edukacija elektromontera u NORCEV-u
  • Štedljive sijalice
  • Priroda u službi zdravlja - SB “Termal” u Vrdniku
  • Pametne zgrade
  • Energetska efikasnost kao strategija za budućnost
  • Stop krađi električne energije
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.

Mogućnost permanentnog obrazovanja omogućava se formiranjem obrazovnih centara a jedan od takvih je Nastavno obrazovno rekreativni centar Elektrovojvodine - skraćeno NORCEV.

Opširnije
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Opširnije
Čovek je deo prirode i  neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.


Opširnije

Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.

Opširnije
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Rezultat povećane efikasnosti prilikom upotrebe energije su značajne uštede u finansijskom smislu, ali i kvalitetnija životna i radna sredina.
Istim principima vodi se i Privredno društvo “Elektrovojvodina”.

Opširnije
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа. Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.

Opširnije