Ako postoji jedinstveno, posebno i od svih drugih različito  zaštićeno prirodno područje, onda je to svakako Specijalni rezervat prirode Zasavica. Od načina na koji je zaštićen, preko biljnih i životinjskih vrsta koje ga naseljavaju, pa do upravljača koji se o njemu stara, ovaj rezervat prirode je potpuno jedinstven. Smešten je na području južne Vojvodine, istočno od reke Drine a južno od reke Save.Očuvanost izvornih pejsaža, autentična etno obeležja i kulturno-istorijski spomenici predstavljaju Zasavicu kao jedinstvenu i zaokruženu turističku celinu.

 

Slobodan Simić upravnik Specijalnоg rezervatа prirode Zasavica, ističe: Mi smo potpuno specifični. Ja sam, bukvalno, ovu reku 1994. godine pronašao a niko je u Mitrovici, Srbiji i svetu nije znao, jer je ona staro korito Drine i staro korito Save, koje je ovde sakriveno između sedam mačvanskih sela u opštini Sremska Mitrovica i 2 sela u opštini Bočatić. Kada sam je pronašao, zamolili smo Zavod za zaštitu prirode da dođe, jer sam ja video da to nijednog zagađivača nije nikada bilo i danas ga nema. Naravno da je Zavod odmah tu našao neverovatne stvari, uključujući i ribu Umbra krameri, kojoj je u to doba apsolutno jedino stanište bila Zasavica. Onda je država prihvatila da to zaštiti kao specijalni rezervat prirode 1.kategorije, dobro od opšteg interesa za Republiku Srbiju i ono što je posebna specifičnost, da da na upravljanje prvoj nevladinoj organizaciji i u Srbiji, i u Evropi, i u svetu a to je Pokret gorana Sremska Mitrovica.

zasavica 1

Osnovu rezervata čine vodena površina kanala Jovača i Prekopac, kanalisan i prirodni tok potoka Batar, kao i sama rečica Zasavica u ukupnoj dužini od 33km. Zasavica se podzemnim putem napaja vodom iz reke Drine i pripada Crnomorskom slivu, kao jedno je od poslednjih izvorno očuvanih močvarnih područja.

Zasavica je zaštićena 1997. prvi put i 2019.godine je proširena drugi put. Dakle, od pre mesec dana Zasavica je duplo veći rezervat prirode po prostranstvu, umesto 1800 hektara sada je 3500 hektara u zaštiti. Sada smo dobili i druga zoniranja, što znači da imamo striktno prvu zonu, takozvanu crvenu zonu u kojoj se ništa ne radi i ne interveniše, drugu, najveću u kojoj se mogu raditi samo neke stvari u skladu sa Zavodom za zaštitu prirode i prirodom, i treću veliku zaštitnu zonu koja omogućava da nema nekog negativnog uticaja ljudi na ovaj prostor. Dakle, sada smo jedan od većih specijalnog rezervata prirode u Srbiji - objašnjava Simić.

Zbog svog biodiverziteta, prisustva reliktnih, endemičnih i retkih vrsta i njihovih životnih zajednica, Specijalni rezervat prirode Zasavica predstavlja područje pogodno za naučna i stručna istraživanja. Na ovom području do sada je zabeležen veliki broj biljnih vrsta а posebno je značajno prisustvo: belog i žutog lokvanja, močvarne koprive, iđirota i drugih  prirodnih retkosti koje su upisane u Crvenu knjigu flore Srbije.

Ono što je osnova Zasavice je to da mi imamo sigurno najbolje istraživanje u Srbiji zahvaljujući Mihajlu Stankoviću i naravno svim profesorima, akademicima, najboljim studentima biologije koji već 10-15 godina dolaze na kamp. Mi smo dosad došli do 150 novih vrsta flore i faune za Srbiju, što naravno u Srbiji ima na drugim mestima ali nisu pronađene, opisane i objavljene. Ono što nas krasi, pre svega  je ono što je jedninstveno za Srbiju sigurno a to je Aldrovanda vesiculosa, biljka za koju se smatralo da je nestala iz Srbije pre sto godina i nema nijednog podatka a mi smo je našli ovde, tj.naš Mihajlo je to našao. Znači Aldrovanda vesiculosa je insektivorna biljka koju pogrešno zovemo mesožderka, ona u svoje klopke hvata sitne organizme, dafnije, ciklopse, račiće i tako se hrani. Inače, nema koren nego slobodno pluta u vodi.Posle sto godina je potvrđena na Zasavici i stalno je pratimo a naravno imamo 800 biljnih vrsta sve ukupno u rezervatu od kojih su mnoge na Crvenoj listi Evrope, Balkana, Srbije.. Svake godine u nekom istraživanju nađe se nova biljka kada se u prirodi stvore novi uslovi koji nisu bili u drugim godinama, onda mi dođemo do nečeg što je novo- objašnjava upravnik Zasavice.

zasavica 2

U okviru programa očuvanja autohtonih rasa stoke, 1998. godine na otvorenom pašnjaku Valjevac započet je uzgoj goveda Podolske rase. Takođe, ovde se uspešno uzgaja i mangulica - vrsta svinje koja se mogla videti na pašnjacima Zasavice još u XVIII veku.

Slobodan Simić upravnik Specijalnоg rezervatа prirode Zasavica, ističe: Mi smo poznati najviše po životinjskim vrstama.  Pre svega smo najveći čuvari starih rasa pa smo ovde spasili od potpunog nestajanja svinju mangulicu a onda smo razvili i podolska goveda i balkanskog magarca. Druga smo po veličini farma muznih magarica u svetu i imamo i 150 bosansko-brdskih konja, tako da kod nas uvek ima 1000 grla ove specifične vrste životinja a naravno u samom rezervatu postoje i druge životinje koje su primerene ovom području. Od lovnih samo divlja svinja povremeno, nešto srneće divljači malo ali smo zato vratili dabra posle 100 godina i on se izvaredno ovde primio. Imamo oko 80 primeraka u 15 kuća koje mi pratimo i znamo, čipujemo u jesen redovno nove a oni se onda preseljavaju na nova područja. Naš dabar je stigao u celu zapadnu Srbiju, na Drinu, spojio se sa dabrovima koji su iz Mađarske došli iz Dunava, tako da mi računamo da za desetak godina  dabar će ponovo osvojiti celu Srbiju.

Osim što je stavljena pod zaštitu države,  Zasavica se našla na UNESCO listi međunarodno značajnih vlažnih staništa zaštićenih po Ramsarskoj konvenciji. Zasavica je od 2000. godine uključena u IBA registar područja od međunarodnog značaja za ptice a istraživanje faune ptica rezervata sprovodi se punih deset godina. Pored ozbiljnih naučnih istraživanja, ljubiteljima prirode rezervat pruža mogućnost bavljenja BIRDWATCH-ingom tj.posmatranjem ptica.

Raznovrsnost šuma, vlažnih livada, širokih obala i same vode, bogatstvo biljnih i životinjskih vrsta, pružaju posetiocima tokom cele godine privlačne turističke sadržaje.

Vizitorski centar predstavlja centralno turističko mesto rezervata. Sa tornja visine 18 m pruža se pogled ka pašnjaku od 300 ha i najširem i najlepšem delu toka Zasavice. Pored centra nalazi se dolap,  „Bircuz kod dabra“ i etno-soba   kao etnografsko-istorijska postavka starih kućnih i poljoprivrednih predmeta i alata sa kraja XIX i početka XX veka.

Turisti mogu da dobiju potrebne informacije o rezervatu putem usmenih predavanja i postavljenih informativnih bilborda  a sportskim ribolovcima je na posebno uređenim lokacijama omogućen ulov ribe. Očuvanost izvornih pejsaža, autentična etno obeležja i kulturno-istorijski spomenici predstavljaju Zasavicu kao jedinstvenu i zaokruženu turističku celinu. Bliski dodir sa prirodom i bogatstvo biodiverziteta živog sveta, stavljaju Zasavicu visoko na listu rezervata prirode koja se moraju obići i dobro upoznati.

 

Promotivni film na engleskom jeziku:

 

logo ministarstva mMinistarstvo zaštite životne sredine

Video prilog o Specijalnom rezervatu prirode Zasavica, realizovalo je Udruženje EKO-GEA kao deo projekta “Bogatstvo biodiverziteta zaštićenih područja Srbije”,  uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine. Mišljenja i stavovi izraženi u ovom prilogu isključivo su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije

ENERGETSKA EFIKASNOST

  • Priroda u službi zdravlja - SB “Termal” u Vrdniku
  • Stop krađi električne energije
  • Edukacija elektromontera u NORCEV-u
  • Štedljive sijalice
  • Pametne zgrade
  • Energetska efikasnost kao strategija za budućnost
Čovek je deo prirode i  neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.


Opširnije
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа. Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.

Opširnije
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.

Mogućnost permanentnog obrazovanja omogućava se formiranjem obrazovnih centara a jedan od takvih je Nastavno obrazovno rekreativni centar Elektrovojvodine - skraćeno NORCEV.

Opširnije
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Opširnije

Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.

Opširnije
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Rezultat povećane efikasnosti prilikom upotrebe energije su značajne uštede u finansijskom smislu, ali i kvalitetnija životna i radna sredina.
Istim principima vodi se i Privredno društvo “Elektrovojvodina”.

Opširnije