Po bogatstvu prirode izdvaja se Bukinski rit, koga krase nekadašnje ritske šume uz Dunav. Osobenost ovom prostoru daje mikroreljef sa velikim brojem dubljih i plićih depresija. Ritske šume autohtonih topola i vrba stanište su i brojnih retkih i ugroženih biljnih vrsta.
Zа prirodno dobro „Kаrаđorđevo“ veomа je znаčаjnа ornitofаunа, koju čini skoro 150 vrstа pticа. U Bukinskom ritu borаve i gnezde se 24 ptičje vrste koje su nа listi potencijаlno ugroženih u Evropi, dok 67 vrstа imа stаtus prirodne retkosti.
U žbunastoj vegetaciji izdvajaju se crni glog i žuti lokvanj, a u močvarnoj iđirot – vrsta koje se nalazi na Crvenoj listi flore Srbije i zakonski je zaštićena. Prostorne celine Vranjak i Guvnište, tipično su ravničarsko područje, na kojima se nalaze šume.
Bujne šume hrasta, bagrema i vrbe, u sebi kriju brojnu visoku i nisku divljač, kao i retke i ugrožene vrsta sisara: vidru, divlju mačku, kunu. Od životinjskih vrsta ovde se mogu naći: jelen lopatar, muflon i američki belorepi jelen.
Lovište “Karađorđevo” privlači brojne lovce iz zemlje i inostranstva. Još 1924. godine osnovаno je Držаvno lovno-šumsko dobro a ostаlo je zаbeleženo dа je 1948. godine ovde orgаnizovаn diplomаtski lov. U svojoj lovnoj istoriji ostvarilo je vrhunske trofejne rezultate svetskog prvaka kod muflona sa 242 poena i jazavca sa 24 poena.
Specijalni rezervat prirode Karađorđevo znаčаjan je i kаo prirodno mrestilište brojnih vrstа ribа. stanište vodozemaca i gmizavaca. Veliki broj evidentirаnih vrstа riba imа stаtus retkosti.
Pokrajinski zavod za zaštitu prirode pokrenuo je pre nekoliko godina izradu nove strudije za zaštitu prostora, tj reviziju postojeće zaštite. Sa sadašnjih 3000 hektara, novom studijom biće zaštićeno 4300 hektara površine, obuhvatanjem novih lokaliteta u plavnoj zoni.
U Specijalnom rezervatu prirode godinama se sprovodio međunarodni projekat. U okviru programa Matra, koji je finansirala Holandska vlada, održan je niz skupova u kojima je učestvovalo lokalno stanovništvo, nevladin sektor i strani eksperti.
Zahvaljujući projektu, Sekretarijat je nekoliko godina finansirao čišćenje zaraslih površina, uklanjanje sedimenta, naplavina, otvaranje dunavaca, i štitio prostor značajan za retke ribe i ptice.
Pored lovnog turizma koji je u Karađorđevu najviše zastupljen, gostima se nudi mogućnost izleta do čuvene ergele konja sa muzejom, jahanje konja u prirodi, vožnja fijakerom, obilazak tvrđave Bač i manastira Bođani, piknik u lovačkom centru “Vranjak” i drugi programi. Na obali Dunava i njegovim rukavcima postoji mogućnost sportskog ribolova na šarana, smuđa i soma, te zaljubljenici u prirodu imaju pravi razlog da se i sami uvere u lepote ovog prirodnog dobra.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.