Predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem, obezbeđuje se zadovoljavanje razvojnih potreba dece, porodice i društva. Osnovni zadatak vaspitanja dece ranog uzrasta je očuvanje, podržavanje i oplemenjivanje spontanog izraza deteta u odnosu na okolinu.
Zato, odgovornost podizanja deteta je ogromna a veliku ulogu u tome nose i vaspitači dece u predškolskim ustanovama.
Već godinama, u Radosnom detinjstvu radi se na obrazovanje dece iz oblasti zaštite životne sredine. Ovom vrstom edukacije mališani na praktičnim primerima uče zašto je važno čuvati prirodu, šta je to reciklaža, kako da pomognu u zaštiti životne sredine, uštede energiju.
Vrtić Maslačak proglašen je ekološkim vrtićem još 1992. Na razvoju ekološke svesti radi se od najmlađe do najstarije grupe kroz igru, priču i praktičan rad. Svetski priznat program profesora Veresova koji je baziran na razvoju ekološke svesti uz pomoć formiranja viših mentalnih funkcija, primenjuje se kod dece uzrasta 5 do 7 godina. Deci ovog vrtića dostupna je zimska i letnja bašta gde oni sami sade, zalivaju, neguju začinsko bilje, paradajz, salatu, grašak i ostalo povrće.
Poznato je da deca najbolje uče kroz igru. Kroz aktivno učešće, brojne radionice, pozorišne predstave, igre stvaralaštva, mališani se upoznaju sa ekološkim terminima kao što su reciklaža, prečišćavanje, kompostiranje, biodiverzitet i slično. S obzirom da je sticanje svesti o bilo kojim pitanjima najintenzivnijeu dečijem dobu, to je pravo vreme da se upoznaju i sa značajem rešavanja ekoloških problema.
Preko 15000 dece u predškolskoj ustanovi stiču razna znanja. Tendencija je da se do sledeće godine bar trećina od 67 vrtića proglasi eko vrtićima, sa idejom da se ta priča vremenom proširi na sve ostale vrtiće.
Uz često citiranu rečenicu kako planetu ne ostavljamo deci već je pozajmljujemo od predaka, moramo da se suočimo sa tim da će planeta ipak ostati našoj deci a da će deca, uz ovakvo rano formiranu svest o čuvanju svoje životne sredine, sigurno biti puno bolja prema planeti nego što smo mi sada. Na sreću.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.