Prekogranični UNESCO rezervat biosfere “Mura-Drava-Dunav” obuhvatiće 13 zaštićenih područja koja predstavljaju centre biološke raznovrsnosti centralne i južne Evrope. Četiri od njih  se nalaze u Srbiji.

Rečni ekosistem je od vitalnog značaja za ljude koji tamo žive - obezbeđuje im pijaću vodu i prirodnu zaštitu od poplava, a bitan je i za održivo šumarstvo, zemljoradnju i ribarstvo.

Na ministarskom sastanku u Budimpešti 2011. godine Srbija, Austrija, Hrvatska, Mađarska i Slovenija potpisale su deklaraciju o uspostavljanju ovog rezervata biosfere. U julu 2012. godine UNESCO  MAB Komitet zvanično je odobrio hrvatsko-mađarski deo rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav. Republika Srbija poslala je svoju nominaciju u Pariz krajem  septembra 2013. godine. Srbija je 2011. godine u Parizu  izabrana za članicu Komiteta za zaštitu svetske kulturne baštine UNESKA i trenutno je jedina zemlja jugoistočne Evrope u tom telu. Naša država se profiliše kao zemlja koja pod zaštitom ima najrazličitije nasleđe.

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, u saradnji sa WWF-om, radio je na pripremi našeg nominacionog formulara poslednje dve godine. Ipak, angažovanje po pitanju rezervata biosfere traje daleko duže. U proces su bile uključene sve zainteresovane strane, posebno upravljači zaštićenih područja i lokalne samouprave tj. pet opština - Sombor, Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka.

U procesu pripreme nominacije važna je bila i saradnja sa ekspertskim institucijama iz okolnih zemalja. Time su unapređena znanja u oblasti zaštite životne sredine, upravljanja resursima i razvoja održivog turizma. Sve opštine u Vojvodini koje će biti deo rezervata biosfere povezuje jedan, njihov najvažniji resurs -Dunav. U okviru „Evropskog Amazona“ u Srbiji,  koji se prostire na površini od 176.000 ha, nalaze se četiri zaštićena područja.

Oblasti oko reka Mure, Drave i Dunava dom su najbrojnije populacije orla belorepana u Evropi i drugih ugroženih vrsta kao što su mala čigra, crna roda, dabar i vidra. Ovo je i mesto za godišnje migracije  više od 250 hiljada ptica. Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine od samog početka je podržao inicijativu za  formiranje prekograničnog rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav. Ovaj  rezervat pruža šansu da se prirodna baština što bolje sačuva a da lokalne samouprave zajedno sa partnerima iz susednih zemalja učestvuju na zajedničkim projektima.

Proglašenje prekograničnog rezervata biosfere  Mura-Drava-Dunav predstavlja veliki izazov, ali donosi i ekonomski potencijal usklađen sa socio-kulturnim i ekološki održivim razvojem. Osnovni  ciljevi koji se ovim proglašenjem ispunjavaju su očuvanje izuzetnih prirodnih vrednosti podneblja, podsticanje održivog razvoja i unapređenje kvaliteta  života stanovnika ovog područja.

{plusone}