Savremeni način života nemoguće je zamisliti bez uređaja koji sa jedne strane olakšavaju život, a sa druge predstavljaju izvor nejonizujućeg zračenja.
U veštačke izvore spadaju električni uređaji u svakom domaćinstvu, poput šporeta, frižidera, mašina za veš, fenova, a tu su i mobilni telefoni, trafo stanice, bazne stanice, antene, bandere. Nejonizujuće zračenje dolazi i iz prirodnih izvora, poput Sunca koje emituje ultraljubičasto zračenje a tu spada i terastralno zračenje zemlje.
Zakonom o zaštiti od nejonizujućih zračenja, koji je usvojen u okviru seta ekoloških zakona, kao i usvojenim podzakonskim aktima, u Srbiji su propisane granične vrednosti nejonizujućeg zračenja upola manje od preporuka Svetske zdravstvene organizacije.
Nedavno su u Srbiji po prvi put dodeljena rešenja kojima se pravna lica ovlašćuju za poslove ispitivanja nivoa zračenja izvora nejonizujućih zračenja. Odlučeno je da se kontrolišu izvori od posebnog interesa i zračenje koje je prisutno u životnoj sredini, što predstavlja Evropski standard.
Najnovija istraživanja nisu mogla pouzdano da utvrde povezanost korišćenja mobilnih telefona i malignih bolesti, ali ima i studija koje ukazuju da bi mogla da postoji opasnost po zdravlje. Svetska zdravstvena organizacija se opredelila za stav da oni nisu bezbedni uređaji i da ih treba oprezno i racionalno upotrebljavati. I pored toga, niko nije spreman da se odrekne prednosti mobilnih telefona. Ipak, vrlo često smo svedoci protesta građana tokom postavljanju baznih stanica mobilne telefonije, jer ih niko ne želi u svojoj blizini.
Iako se današnja oprema izgrađuje po najvišim svetskim i evropskim standardima, pri postavljnju baznih stanica koristi se oprezan pristup.
Po rečima stručnjaka, zračenje sa baznih stanica može biti opasno samo par desetina metara u pravcu emitovanja zračenja dok u ostalim pravcima nema štetnog efekta. Bazne stanice ne mogu biti postavljene bez saglasnosti vlasnika prostora a važna informacija je da građani uvek mogu da zatraže merenje i na taj način se uvere u svoju bezbednost.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.